Завичајна повесница из Прањана: „Записано у рабош Папића” 


У Србији данас промењиво облачно и топло              Вучић данас у посети Рашком округу              Фонд за развој одобрио 469 милиона динара кроз 19 кредитних захтева              Нововарошани усвојили ребаланс буџет              МУП најавио појачану контролу ради смањења броја саобраћајних незгода              Данас почиње Интернационално спортско такмичење „IFBB DIAMOND CUP SERBIA - ČAČAK              У мају се очекује ново поскупљење воде              Од сутра поскупљење путарине              Данас почиње Интернационално спортско такмичење „IFBB DIAMOND CUP SERBIA - ČAČAK”             

 


Завичајна повесница из Прањана: „Записано у рабош Папића”
15.03.2023 | 0 коментар(а)



Прањани – Приповест о братству Папића из сувоборске подгорине, бди као петролејка над овом задругом



из Прањана што се, као и толике друге куће српске, обрела у немилостивом добу Другог светског рата. Њу је у корице уденуо др Влајисав Папић, унук Љубивојев и син Миодрагов и књизи, која тек што корача из штампарије у издању „Алфа папира” из поморавког села Слатине, наденуо наслов „Записано у рабош Папића”.

Ево како прича креће...

Љубивоје Папић, сироче од малена, бејаше поштени сиромах и радник убојни, како се некад говорило за вредне и радене. Имадијаше синове Миодрага, Душана, Ранислава и кћи Радовинку. Уочи рата прегао је да сазда и пресазда, заметне и обнови, децу изведе на друм. Градио је и нову кућу јер је кућерак где је живео имао само две собице. Мора се проширити, јуношама лрила расту.

Негде из даљине, од несрећног и усковитланог света, чула се тутњава. Много се намучио као дечак и гледа да му се потомци не сагињу колико он, мада су лета тешка а он сиромашак.

Само да рата не буде, молио се у себи, памтећи шта је Швабо урадио у Првом светском рату и колико се момака и женика из Папића није вратило свом роду. Колико је сирочади остало и удовица, ваљда неће поново.

Али, хоће, они увек хоће. Нарочито да побију Србе, јер су им увек на путу кад крене поход на Исток. А ни у самој земљи није сигурно, велике су идеолошке поделе. Појавили су се неки комунисти, следе бољшевике, цареубице из Русије.

Љубивоје би хтео да живи мирно, али то се Србима не да. Спрема се мобилизација те траже његове старије синове али он, са својих четрдесет, жели да замени децу у краљевој војсци. Жена га готови за војну: проја, мало сира, комад сланије и полујак ракије, заптивен кочањаком.

Немачка окупација. Миодраг се нашао у Таковском четничком одреду код Звонка Вучковића, спреман да погине за веру, крања и отаџбину: „Да му је да он понесе заставу, да га виде отац и мајка и комшије, да га види она Дуца, ћерка Драгољуба Ђуровића, солунца. Још да има официрску униформу, па да кврцен чизмом о чизму”.

Некако у исто доба, Душан се, брат његов и иста крв, нашао под звездом петокраком, верујући да неће баш све испасти како не ваља. И Радовника је маштала о партизанима, чула је од неког Петка да тамо има другарица...

Тако, ето, креће преглед наших, дакле српских година и дана, осврт на  немаштину, чемер и ретке тренутке среће, у књизи др Влајисава Папића која се не да испустити из шака...

ГЗС








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


knjiga dr vlajisav papic zapisano u rabos papica cacak

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 140.318.378 посета
Тренутно на сајту: 133 посетилац(a)