а да посебно забрињава све већи проценат гојазне деце.

На конференцији "Епидемија гојазности у постковид ери", коју су организовали Центар за гојазност Структура и Еуропеан Цоммуницатион Центер у хотелу "Цроwне Плаза", Ðерлек је истакао да посебно забрињава што хе се тај број у наредних 10 година удвостручити, док ће планета 2030. имати око 1,2 миллијарде гојазних људи.

"Посебно нас забрињава да су нам деца, због лоших навика, лоше хране и мале физичке активности у великом проблему и да 80 одсто те деце задржи гојазност у старијем добу што може да буде врло опасно, с обзиром да врло рано добијају дијабетис од гојазности, а касније и васкуларне и цереброваскуларне проблеме које су водећи узрок смртности", упозорава Ðерлек.

Он наводи да су основни узроци гојазности лоше навике у исхрани и смањено кретање, а да се током падемије ковида видело да гојазне особе имају много коморбидитета, и да је гојазност, сем тога, озбиљан фактор ризика и када су у питању кардиоваскуларне болести, цереброваскуларне и дијабетис.

Ðерлек истиче да то није само здравствени проблем, већ опште друштвени проблем који се мора решавати системски.

"Имамо лоше навике у исхрани и мањак физичке активности, и те две ствари драстично утичу на повећање броја гојазних. Ковид нас упозорава да се према тој болести морамо опходити још агресивније како би смањили прогресију за почетак, а затим и зауставили", поручује Ðерлек.

Он каже да је један од начина борбе против гојазности контролисана исхрана, али наша деца немају навику да је се придржавају.

"Прво што треба да научимо нашу децу јесте да једу више воћа и поврћа и да се окану ресторана брзе хране и повећају физичку активност, пошто су телефони, рачунари и друге савремене технологије утицале да деца све више времена проводе у затвореном. Имамо све већи број деце који имају срчане проблеме", каже државни секретар.

Он је рекао да се нада да ће ускоро бити направљена озбиљна стратегија за борбу против гојазности која ће бити у највећој мери посвећена контролисаној исхрани и повећаној физичкој активности.

Ђерлек упозорава да нису сви гојазни због лоших навика у исхрани и смањеног кретања, те да 40 одсто гојазних су то из генетских разлога, хормонског дизбаланса или других проблема и да такве људе морамо подржавати, а да је стигма према гојазнима једна од највећих.

"Та стигма је тако далеко отишла да се сматра да је тренутно на трећем месту после расизма и сексизма", упозорава Ђерлек.

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Милан Пашић изјавио је да његово министарство заинтересовано за интерсекторски приступ гојазности, који је према његовим речима, једини исправан.

Како је рекао, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, кроз свеобухватне реформе образовања, убухватило је здраве стилове живота као један од општих циљева.

"Покушавамо да ученицима, првенствено оним најмлађима предшколског узраста, затим и основцима и средњошколцима понудимо различите садржаје који се тичу здравог стила живота. Ту пре свега мислим на физичку активност и едуикацију о правилној исхрани и све оно што је неопходно да ученици касније када постану одрасли то имплементирају да би били здрави", истакао је Пашић.

ГЗС/Танјуг