МБ Наменска у Лучанима али није желела да открије свој идентитет. Међутим коментар је јако занимљив, јер у неколико редова описује тренутну ситуацију и покушај фабриковања афера, а потписник је „Оља”.
Ради истине и правде наша редакција не објављује анонимне текстове, тако ће и бити. У том тексту, иначе, потписник указује на покушаје да се загорча живот радницима фабрике и њиховим породицама, док се родбина покојног пуковника изводи на Голготу. Удара се и на нејач Радошеву, унучад и све су то анонимни текстови. Неко ће, нада постоји али је слаба, једног дана рећи: грешан сам због учешћа у хајци на тек умрлог човека који је подигао ову фабрику, али нека о томе суде време и људи од части.
Масакрирање породице бившег директора је увод у покушај растурања фабрике
Иначе, нико таква понижења од стране прљавих медија са сумњивом позадином није преживео као што су радници лучанског колектива. Етикетирани су као људи без образа, улизице, полтрони и олоши. Слично је пролазио свако ко није желео да учествује у колективном линчу покојног Миловановића и понижавањима радника. Чињеница је да смрћу Миловановића треба наћи нове жртве на којима ће градити своју кампању даљег понижавања радника, рушењу предузећа изнутра под плаштом криминала и фабриковања афера. Више је него јасно ко је једна једина особа у предузећу која има и доставља таквим медијима фризиране податке које се карикирају и користе у сврху негативне кампање.
Невероватном силином, бесомучним лажима и медијским спиновањима јуриша се на породицу покојног генералног директора Радоша Миловановића, вероватно процењујући да сатанизацијом њих пада и последњи бедем одбране након чега би, нема сумње, уследила потпуна девастација и распад система предузећа. И свако ко се нада да ће му тад бити боље , грдно се вара, и таквих примера имају на десетине од петог октобра на овамо. А што се тиче ,,Слободних радника" јасно је да они не постоје и да је то маркетиншка навлакуша. Ради се о троје људи и неком прљавом чачанском таблоиду са власником који је први миксер и радио станицу добио уочи обојене револуције као донацију страних агентура из Сегедина под окриљем Американаца, и то зна велики број Чачана. У осталом немају разлога да се крију, Радоша више нема јел да? Нема страха ни од отказа нити санкција. И свакако није нормално да се са својим колегама и фабриком дописују преко страних држава ако су чисти..?
И на крају, сви они који мирно гледају како зло кидише на сина покојног Радоша, на Радошеву унучад и потомство требали би да се запитају да ли то заслужује човек који је две деценије и све до судњег часа дисао за фабрику?
Да ли породица и унуци Радоша Миловановића који иза себе остави раднике са достојанственом платом и годишњом платом резерве, са новим вртићем, базеном за све, стадионом и прволигашем заслужује овакво каменовање и бичевање.
Помисли ли неко да свачија деца и унуци могу да уживају у ономе што је подарио Миловановић свом месту само његова седе кучи закључана са метом на челу?!
Слика са стадиона која плени душу - Ко је тај ,,Слободни радник " који је решио да уништи фк Младост, ко је тај који би да ову децу уместо у спорт отера на улицу?!
Али увек је добро победило зло. Наћи ће се добрих и часних људи који ће у једном тренутку хохштаплерима рећи ДОСТА!
И оставите, смемо то да напишемо иако смо једини за сада, ЧАСНЕ РАДНИКЕ ФАБРИКЕ МБ МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ ИЗ ЛУЧАНА НА МИРУ !
Својим делима, својим одрицањима помогли су свако село, сваку установу,који су прискочили у свакој невољи. И сваком добру свима и то средствима којима су својим ноктима зарадили !
Главу горе добри људи !
Ви немате чега да се постидите ни једне секунде!
А они што ударају на нејач, замислиће се пре или касније...
ГЗС
