Преминуо Милутин Достанић, један од најзначајнијих српских математичара 



 

Преминуо Милутин Достанић, један од најзначајнијих српских математичара
23.01.2014. 16:40 | 0 коментар(а)



Гуча, Београд - Једна од најсјајнијих звезда српског математичког (и, уопште, научног) неба заувек се

угасила. Преминуо је др Милутин Достанић, редовни професор Математичког факултета Универзитета у Београду. Његово срце престало је да куца 14. јануара ове године у нашем главном граду, где је по сопственој жељи кремиран у кругу породице.

Достанић је рођен 3. фебруара 1958. године у драгачевском селу Турици (отац Радослав, мајстор многих заната, мајка Надежда, домаћица, старији брат Андрија). Имао је само једну годину када се његова породица преселила у Парменац, где је и завршио прва четири разреда основне школе. ОШ „Ратко Митровић“ завршио је 1973, као најбољи ђак. У првом разреду чачанске Гимназије заслужио је све петице. Причао ми је да је по завршетку тог разреда анализирао свој рад и схватио да је целе године учио само латински језик, који му није требао, нити га интересовао.

Исписао се и отишао у Београд, у Математичку гимназију, на којој је матурирао 1977. И ту је био одликаш. Још као ученик четвртог разреда основне школе самостално је смислио геометријски начин за решавање проблема који се своде на квадратне једначине. Као ученик чачанских школа на такмичењима из математике постизао је изванредне резултате. На Републичком такмичењу седмака (1972) освојио је прво место са максималним бројем бодова. Прво место на Савезном такмичењу поделио је са једном ученицом из Загреба. Био је шампион Републичког такмичења осмака (1973), док је на Савезном био други. Истицао је да је имао срећу да му математику предаје Богдан Циврић, велики ентузијаста.

Као ученик првог разреда чачанске Гимназије, на Савезном такмичењу (1974) освојио је трећу награду. Исти резултат постигао је и следеће године, као ученик другог разреда Математичке гимназије. Али, у једном тренутку је, како ми је касније причао, схватио да му такмичења одузимају драгоцено време. Читајући неке озбиљне математичке књиге, схватио је да је бављење научном математиком нешто изузетно моћно. Желео је да се бави науком. Престао је да се такмичи. Уписао се на математичку групу Природно-матаматичког факултета Универзитета у Београду, где је дипломирао 1980. са просечном оценом 9,33. Дакле, за само две године и десет месеци!

Магистрирао је (тема: Неке аналогије између Хардијевих простора у диску и полуравни) на истом факултету у јануару 1982. За нешто више од годину дана! Имао је само 26 година када је докторирао (тема: Потпуност, минималност и базисност својствених функција праменова диференцијалних оператора) на ПМФ у Београду (3. јула 1984) и био један од најмлађих доктора наука у „великој Југославији“ током њеног постојања. Када је завршио средњу школу имао је 19 година, а када је докторирао – 26. За седам година дипломирао је, магистрирао и докторирао! У време када су његови вршњаци завршавали факултете, Достанић је био доктор наука.

Као асистент-приправник запослио се на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, 1981. године. По магистрирању, у јесен 1982, одлази на Механичко-математички факултет Московског универзитета „В. М. Ломоносов“, где припрема докторат под руководством професора А. Г. Костјученка. На ПМФ у Крагујевцу изабран је за доцента (1984). По одслужењу војног рока запошљава се у Институту за примењену математику и електронику, где је радио до 30. маја 1994. Тада је изабран за доцента на Математичком факултету у Београду, где је 1999. изабран за ванредног, а 2003. за редовног професора.

Предавао је Анализу III и Реалне и комплексне функције. Одшколовао је бројне математичаре, неколико магистара и доктора наука. Објавио је више од 100 научних радова, од којих 30 у водећим светским математичким часописима. Све те врхунске радове потписује сам, осим једног у коме је први аутор. Своју научну пажњу усмерио је на Функционалну анализу и Теорију оператора. Са М. Арсеновићем и Д. Јоцићем написао је књигу Теорија мере, функционална анализа, теорија оператора (1998. и 2012).

Посебно треба истаћи његову скромност, озбиљност, стручност, посвећеност математици, савесност. Његови студенти га памте по предавањима која је држао на високом стручном нивоу, али и приступачно слушаоцима, као и по објективности. Са супругом Драганом добио је кћерку Ану и сина Петра, који живе у Београду.

др Светислав Љ. Марковић

Глас западне Србије





Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 87.387.195 посета
Тренутно на сајту: 93 посетилац(a)