листи препоручених туристичких дестинација? Шта нам странци замерају, а шта хвале? На ова и многа друга питања у разговору за Нови магазин одговара Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије (ТОС).

Статистика је у туризму увек иста. Сваке године повећава се број гостију и број ноћења туриста у Србији. Како објашњавате овај континуитет?

Последњи подаци кажу да је закључно са јулом број долазака у односу на исти период прошле године порастао 11 одсто, а број ноћења 12 одсто. Оно што доноси овај двоцифрен резултат, изнад од европског просека, комбинација је више фактора. Ми се све више развијамо као дестинација, све су већа улагања у инфраструктуру, а имамо велико повећање броја домаћих туриста захваљујући ваучерима. Такође, појачали смо промоцију Србије као туристичке дестинације, а у прилог нам иде и то што се туристи одлучују за више краћих путовања како би обишли што више места. Ми смо атрактивни за ове туристе. Истина, укидање виза и доступност авио-линија према бројним државама умногоме су појачали број долазака страних посетилаца. Поменимо само да смо укинули визе за Кину, Индију, Иран…

Поменули сте улагања. О чему говорите – јавним или приватним инвестицијама?

То су редовна државна издвајања преко конкурса Министарства туризма за инфраструктурне пројекте који се реализују у сарадњи с локалном заједницом. Такође, ту су и редовна улагања у промоцију, где је дата могућност и невладином сектору, као и свима из туристичког сектора, да узму учешће.

Верујем да не треба посебно напомињати колико је изградња саобраћајне инфраструктуре важна за развој туризма. Ту су и улагања у животну средину, локалне заједнице, брендирање одређених производа…Све то значајно доприноси развоју туризма иако није директна инвестиција јер је све туристички производ или то може постати уколико се добро упакује и још боље пласира.

Вратимо ли се конкретним улагањима, приметићемо појаву нових хотела као што је Хилтон у Београду или Шератон у Новом Саду. То су велике инвестиције које значајно утичу на брендирање Србије као туристичке дестинације јер кад одлучују где ће направити велики конгрес, институције озбиљно узимају у обзир који хотелски ланци имају своје брендове у појединим градовима. Међутим, морам да скренем пажњу на све више домаћих хотелских ланаца као што су А хотели затим хотели МК групе и Мона групе.

Чињеница је да највећи број туриста долази у Београд. Да ли би и шта требало урадити како би странци посетили и нешто више од Србије, сем престонице?

Тачно је, око 55 одсто долазака странаца је у Београд и то је добро јер је главни град позициониран као цитy бреак. Не треба занемарити ни близину аеродрома. Коначно, највећи део пословних путовања која странце доведе у Србију управо је Београд мада се ми свакако трудимо да представимо лепоте целе Србије.

Како? Шта им нудите?

Често организујемо студијске посете и за новинаре и за организаторе путовања из иностранства, које онда водимо по целој Србији. Наравно, где тачно – прилагодимо тржишту. На пример, знамо да Кинези не долазе само у Србију већ хоће да обиђу регион. Зато им направимо програм преко Тополе, Опленца, па до Шарганске осмице, коју обожавају, а онда они могу да наставе пут Црне Горе или БиХ. Ако су у питању посете из земаља које преферирају активан одмор, онда их поведемо у западну Србију или им организујемо целодневну посету Војводини. Ако новинар или организатор путовања понесе праве утиске о Србији, знамо да ћемо имати одличну промоцију.

А какви су утисци странаца? Радили сте анкету са туристима, и то током њиховог боравка у земљи? Шта им се допада, а шта не?

У највећем броју случајева одлучили су се да посете Србију због културно-историјског наслеђа. Наше истраживање је показало да им је општи утисак позитиван, да истичу српско гостопримство као важну вредност и обележје путовања, а жале се на хигијену, на саобраћајнице, на такси службе. Ипак, оно најважније, највећи број њих каже да ће поново доћи у Србију.

Србија нема ни море, а нема ни Алпе. Шта истичете као компаративну предност земље када је промовишете, нарочито у иностранству?

За нас је добро што смо целогодишња дестинација, што земље које имају море нису. Такође, ми се позиционирамо као дестинација за активан одмор, имамо културно-историјско наслеђе, развијамо бањски туризам, а све је популарнији и медицински туризам.

Шта то конкретно значи?

Ми смо у сарадњи са Министарством здравља направили брошуре које се тичу пластичне хирургије и стоматологије. Министарство сертификује ординације, а то значи да оне морају да се држе одређеног нивоа цена, што је гаранција туристи да неће бити преварен.

У Београду је највише Турака, а на нивоу целе земље највише је странаца из БИХ?

Велике се промене догађају откако смо укинули визе, рецимо за Кину. Сада су Кинези у првих десет страних туриста и чак их је 80 одсто више него лани. Њих је тренутно више него Хрвата или Словенаца. Такође, имамо велико повећање броја туриста из Румуније.

Како се десило то да нас ЦНН препоручи као дестинацију “коју морате посетити”?

Ево како. Ми смо прошле године први пут реализовали глобалне кампање на ББЦ-у, на Еуроспорту и на Травел Цханнелу. Ове године смо се појавили и на Натионал Геограпхиц каналу, па чак и на ТВ5Монде како бисмо се приближили онима који говоре Француски. Чињеница је да смо овим скренули пажњу на Србију мада смо имали и много студијских посета странаца. Све је то довело до поменутог резултата. И још нешто, ми се нисмо појавили само на овим телевизијама већ и на друштвеним мрежама јер смо свесни колико је онлајн кампања важна, тачније пресудна да би се неко определио где ће отићи на одмор. Ми зато смањујемо традиционалне начине комуникације и све више пратећи трендове, идемо на интернет кампање.

ГЗС/ Нови магазин