Jedna od najstarijih vinovih loza na svetu nalazi se u Rači kod Bajine Bašte

Bajina Bašta – Da je sve u okolini Manastira Rača jedinstveno i nekako mistično uverićete se čim kročite u taj prostor. A, ako krenete stazom kroz šumu zateći ćete prizore od kojih zastaje dah.

 

Od vrela Lađevaca, slapovima tople, lekovite vode do Skita Svetog Đorđa gde su monasi čuvene Račanske škole prepisivali knjige i baš tu u spletu stoletnih bukava skrivena od ljudskih pogleda Bajinobaštaninu Milanu Nikoliću ukazala se vinova loza za koju je kasnije saznao da je jedinstvena u svetu.

 

„Kontaktirao sam Institut za multidisciplinarna istraživanja, a oni su me uputili na profesora Miloslava Nikolića koji me je zamolio da mu donesem uzorke i nakon urađenih analiza, on je uzorke sa još 163 uzorka vinovih loza iz Srbije prosledio na Institut za vino i vinovu lozu La Rioha u Španiji gde su utvrdili da je ova vinova loza jedinstvena u svetu i da za sada nema podudaranja ni sa jednom do sada poznatom sortom” kaže Milan Nikolić.

 

Milan Nikolić, foto: GZS

 

Vest da je račanska loza jedinstvena u svetu bila je zapanjujuća, ali podatak da je mnogo starija nego što se mislilo iznenadio je i one retke koji su znali za njeno postojanje u ovoj šumi i koji su smatrali da su je sadili monasi Račanske škole koji su u toj šumi bivstvovali sve do 1688. godine. Međutim odgovor iz španskog instituta ih je demantovao.

 

„Procena je da datira od antičkog doba, moža 15 vekova pre nas. Poznato je da su na ovim prostorima bili Rimljani, a oni su je verovatno i zasadili, jer poznato je da je Marko Aurelije Prob dozvolio da se prvi put van Italije vinova loza posadi na Fruškoj gori u trećem veku. I ona se verovatno tako proširila do našeg područja” kaže Nikolić.

 

Blagojica Ristić koji je već duboko zagazio u devetu deceniju znao je da loza postoji. Ovaj neumorni starina i zaljubljenik u svoj kraj zapetljao se u njene grane i žile radeći sa arheolozima na iskopavanju Skita Svetog Đorđa , a jedan je od retkih koji i probao plodove ove prastare vinove loze.

 

„Ja sam nosio kući. To je slatko i sitno grožđe, a pošto nije bilo drugog voća i ptice su je pojele” kaže Blagojica.

 

 

Kako nauka kaže ova račanska loza datira još iz Antičkog doba i teoretski bi mogla da se rasađuje, ali preporuka struke je da se ne dira, jer u dubokoj šumi opstaje vekovima i ne zna ni za bolesti ni za lekare. Ako bi bila presađivana na druga mesta, sigurno bi propala.