FK BREZAK JOŠ JEDNOM SAČUVAO USPOMENU NA OBRADA, DRAGANA, GORANA I DUŠKA

Na stadionu FK Brezak u Pranjanima juče se nije igrao samo fudbal,igralo se za uspomene. Za ljude koji su ostavili trag mnogo dublji od svakog gola, pobede ili pehara.

Četvrti Memorijalni turnir „Labud”, posvećen Obradu Veselinoviću,Draganu Gavroviću,Goranu Trifunoviću i Dušku Živanoviću  okupio je prijatelje, nekadašnje i sadašnje fudbalere, porodice i meštane koji su još jednom pokazali da u Pranjanima uspomene ne blede. One se čuvaju, prenose i neguju.

Na terenu su igrali FK Brezak, FK Rampa Požega i FK Mija Gold iz Preljine, po sistemu „svako sa svakim”. Brezak je savladao Miju Gold rezultatom 2:1, Rampa je bila bolja od Brezaka 4:1, dok je duel Rampe i Mije Gold završen bez golova – 0:0. Najviše bodova osvojila je FK Rampa iz Požege, ali u Pranjanima rezultat nikada nije bio ono najvažnije.

Jer, mnogo pre prvog sudijskog zvižduka, na stadion su stigle uspomene.

Na tribinama su se prepričavale anegdote, pominjala dobra dela i prisećalo se ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji Brezaka.

Pranjanska poljana ponovo je zamirisala na domaći kupus, proju i ono staro seosko zajedništvo koje se ne može kupiti. Svake godine, na ovom mestu, okupe se planinci da se sete svojih prijatelja, komšija i saboraca, ljudi koji su živeli za selo i klub.

OBRAD – LABUD KOJI JE ŽIVEO ZA BREZAK

Memorijal nosi ime Obrada Veselinovića – Labuda, predsednika FK Brezak od 2017. do 2020. godine, fudbalskog radnika, igrača i čoveka koji je za klub bio spreman da učini sve.

Rođen u Koštunićima, po zanimanju stolar, Obrad je važio za čoveka širokog srca, domaćina i prijatelja kome su vrata uvek bila otvorena. Bio je jedan od onih ljudi koji okupljaju druge, mire, pomažu i nose zajednicu.

Njegov život tragično je prekinut u saobraćajnoj nesreći 20. avgusta 2022. godine.

Nažalost, porodicu Veselinović zadesila je još jedna velika bol – nakon smrti sina preminuo je i njegov otac majka i danas nosi bol u duši

ali ako je za utehu ime Obrada Veselinovića ostalo je da živi na mestu koje je najviše voleo – na stadionu FK Brezak.

DRAGAN – MOMAK KOJI JE ZAUVEK ZASTAO U LIVADI

U Pranjanima gotovo da nema kuće koja ne poznaje porodicu Gavrović. Čestiti domaćini, vredni ljudi, veliki prijatelji kluba i sela.

Otac Mišo, brat Milan i cela porodica godinama su bili uz Brezak, kao igrači, donatori i ljudi na koje se uvek moglo računati.

Dragan Gavrović ostao je upamćen kao vedar, nasmejan i vredan mladić.

Kao i većina njegovih saigrača, pre nego što bi obuo kopačke, radio je na zemlji.

Sudbina je htela da njegov život stane upravo tamo gde je proveo detinjstvo – u livadi. Tokom košenja trave pogodio ga je deo rotacione kosačice i usmrtio ga.

Njegovo ime danas se izgovara sa velikim poštovanjem.

GORAN – NOVINAR, FUDBALER I PREDSEDNIK KADA JE BILO NAJTEŽE

Gotovo dve decenije Goran Trifunović nosio je dres Brezaka.

Bio je igrač, a potom i predsednik kluba u godinama kada nije bilo lako sačuvati seoski fudbal.

Njegov otac Miro takođe je ostavio dubok trag u istoriji kluba, pa je ljubav prema Brezaku u porodici Trifunović bila nešto što se podrazumevalo.

Šira javnost Gorana je poznavala kao novinara Takovskih novina i kasnije portala GMinfo, čoveka koji je profesionalno, i na svoj način pratio život svog kraja. Kolege su ga pamtile po smirenosti, korektnosti i spremnosti da pomogne svakome.

Za Pranjance, međutim, Goran je pre svega bio njihov fudbaler.Njihov komšija i njihov prijatelj.

DUŠKO – ČOVEK KOJI NIKADA NIJE OBUKAO DRES, A BIO JE DEO SVAKOG TIMA

Nije igrao utakmice.Nije davao golove.Ali bez njega mnoge utakmice ne bi ni bile odigrane.

Duško Živanović bio je jedan od onih tihih ljudi bez kojih nijedan seoski klub ne može da opstane.

Do poslednjeg dana bio je veran Brezaku.

Kosio je teren, popravljao ono što je trebalo popraviti, pomagao finansijski kada je bilo najteže i nikada nije pitao da li će mu neko zahvaliti.

Voleo je svoj kraj, svoje selo i svoj FK Brezak.Takav je i otišao. Iznenada, pre četiri godine, srce je stalo ali sećanej ostalo da živi.

SEĆANJE KOJE POBEĐUJE VREME

Na kraju turnira pehar je pripao ekipi FK Rampa Požega, ali će se u Pranjanima mnogo duže pamtiti razgovori pored terena nego konačan plasman.

Jer ovakvi memorijali nisu nastali da bi se prebrojali golovi.Nastali su da se ne zaborave ljudi.

Dok god se na stadionu FK Brezak bude okupljalo selo, dok god se uz proju, kupus i fudbal budu prepričavale anegdote o Obradu, Draganu, Goranu i Dušku, oni će biti deo svake nove utakmice.I možda je upravo to najveća pobeda jednog malog seoskog kluba – da sačuva svoje ljude od zaborava.

BREZAK – KLUB KOJI DEVET DECENIJA ČUVA DUŠU PRANJANA

Ove godine FK Brezak obeležava veliki jubilej – 90 godina postojanja. Osnovan davne 1936. godine, kada je grupa mladih Pranjanaca, među kojima je bilo i studenata iz Beograda, odlučila da osnuje fudbalski klub, Brezak je postao mnogo više od mesta na kojem se igra fudbal. Prvobitno je nosio ime „Pranjanac“, a prvu utakmicu odigrao je 28. avgusta 1936. godine u Dobrinji kod Požege. Posle Drugog svetskog rata klub menja ime i dobija naziv „Brezak“, po rudniku magnezita koji je decenijama bio privredni oslonac Pranjana i izvor egzistencije za brojne porodice ovog planinskog kraja. Rudnik nije bio samo sponzor kluba – njegovi radnici i mehanizacija učestvovali su u izgradnji stadiona i klupskih prostorija, ostavljajući trajan pečat u istoriji Brezaka.

Danas klub uspešno vode predsednik Nenad Tomović i sekretar Aleksandar Stanojević, nastavljajući tradiciju svojih prethodnika i čuvajući klub koji je gotovo čitav vek bio mesto okupljanja sela, simbol zajedništva i ponos Pranjana. U Brezaku se oduvek verovalo da se klub ne gradi samo pobedama, već ljudima koji ga vole, pomažu i prenose njegovu priču sa kolena na koleno. Zato jubilej od 90 godina nije samo rođendan jednog fudbalskog kolektiva, već praznik čitavog kraja koji je kroz sport sačuvao svoje zajedništvo i identitet.

GZS(G.Nikolić)