Dok drugi odlaze, oni ostaju: Teodor i Željana nose farmu od 500 ovaca u srcu Banata

Vračev Gaj - Dok mnoga sela u Srbiji ostaju bez mladih, u južnom Banatu raste priča koja uliva nadu. U ovom ravničarskom selu nadomak Bele Crkve, osamnaestogodišnji Teodor Dmitrović i njegova dve godine mlađa

sestra Željana svakodnevno dokazuju da poljoprivreda može imati budućnost -  i to onu koju nose upravo mladi.

 

 

U domaćinstvu porodice Dmitrović danas se nalazi više od 500 ovaca i jaganjaca. Farma, koja je pre dve decenije započela skromno, sa znatno manjim brojem grla, danas funkcioniše kao dobro organizovan sistem u kome su Teodor i Željana ključni oslonac.

 

 

Iako su još u školskim klupama, za njih obaveze učenika i domaćina idu ruku pod ruku. Svaki dan počinje rano – pre škole se završavaju prvi poslovi, a po povratku nastavlja rad na imanju.

 

Trudimo se da sve stignemo. Škola nam je važna, ali znamo i šta nas čeka kod kuće. Ovo je naš izbor i ja sebe vidim ovde, na selu – kaže Teodor, dodajući da među vršnjacima ima razumevanje i podršku, jer većina mladih u Vračevom Gaju živi slično.

 

Željana ističe da im posao ne predstavlja teret, jer su uz stoku i poljoprivredu odrasli.

 

Kod nas se rad podrazumeva. Svi u selu imaju obaveze, njive, stoku. Naučili smo još kao mali šta znači odgovornost, ali uvek nađemo vremena i za druženje – kaže ona.

 

Stado se svakog jutra izvodi na ispašu, a poslovi su unapred isplanirani. Mladi Dmitrovići rukuju mehanizacijom, pripremaju hranu, baliraju seno i vode računa o svakom grlu.

 

Nema posla koji nisu savladali. Kad postoji volja, sve se može naučiti. Najlepše je kad vidiš da ti deca rastu u prave domaćine – kaže njihov otac Željko, koji sa suprugom Sanelom danas veliki deo odgovornosti prepušta deci.

 

Na farmi se vodi precizna evidencija, a proizvodnja je u potpunosti usklađena sa propisima. Državne subvencije pomažu, ali, kako kažu, nisu presudne.

 

Sve mora biti uredno, od papira do grla. Subvencije su pomoć, ali rad je osnova – objašnjava Teodor.

 

Jaganjci se prodaju kada dostignu optimalnu težinu, dok je period jagnjenja najzahtevniji deo godine, često praćen noćnim dežurstvima.

 

Imamo kamere u štali, pa pratimo situaciju. Ako zatreba, odmah reagujemo - dodaje Željana.

 

Poseban ponos porodice je deda Jovica, koji s osmehom govori o unucima.

 

Vredni su, pametni i hoće da rade. Takvu decu svaki domaćin može samo da poželi – kaže on.

 

Majka Sanela ističe da se pravi uspeh ne meri samo brojem ovaca.

 

 

Najvažnije je kakvi su ljudi postali. Ne stide se posla, znaju da cene rad i poštenje. To je naše najveće bogatstvo – kaže ona.

 

U Vračevom Gaju, Teodor i Željana Dmitrović pokazuju da selo ne mora da bude mesto odlaska, već prostor u kome se gradi budućnost – za one koji imaju volju, znanje i hrabrost da ostanu.

 

Dok drugi odlaze, oni ostaju: Teodor i Željana nose farmu od 500 ovaca u srcu Banat

 

 

 

GZS