NEMUŠTI GOVOR IVANJIČKOG POLITIKANTA „ĆUTI I NAPLATI“

IVANJICA - Ivanjički odbornik Ivan Jovićević (NLS) postao je poznat javnosti ne po mudrim rečima, već po – ćutanju. I to ćutanju koje je, po svemu sudeći o trošku građana.

 

Na poslednjem skupštinskom zasedanju, Jovićević je zloupotrebio govornicu tako što je, umesto da iznese stav, predloge ili probleme sredine iz koje dolazi, najavio da će – ćutati. Doslovno. Pred kamerama i odbornicima rekao je da će „ćutati deset minuta“, a potom da će „sledeći da ćuti“, ignorišući višestruke molbe predsedavajućeg da ne ometa rad Skupštine.

Ovakvo ponašanje zabeleženo je i na video-snimku sa sednice, na kome se jasno vidi i čuje da odbornik svesno najavljuje ćutanje kao vid „učešća u raspravi“, i to uprkos upozorenjima da krši skupštinski red i remeti zasedanje.

Do sada nezabeležen presedan u skupštinskoj praksi – da neko „uzima reč da bi ćutao“ – izazvao je burne reakcije u javnosti. Upravo to „izlaganje bez reči“ bilo je tema emisije Raport na TV Lav, gde je postavljeno logično pitanje: ko je i zašto uveo u Skupštinu odbornika čiji je politički doprinos sveden na tišinu, a plata redovna?

ZBIRKA ČLANSKIH KARTI I PARTIJA 

Ivan Jovićević je meštanin sela Luke, nezaposleno lice, koje se politikom bavi godinama, ali bez vidljivih rezultata. Bio je član više političkih stranaka – od Nove Srbije, preko POKS-a, do sadašnje političke opcije – a pune tri godine bio je deo lokalne skupštinske većine i izvršne vlasti kao član Opštinskog veća zajedno sa SNS. Nakon isteka mandata, prešao je u opoziciju, zajedno sa novom stranačkom knjižicom i očigledno velikim očekivanjima.

Posebno je simptomatično što se sam Jovićević na društvenim mrežama pohvalio ovim „novim političkim otkrićem“, predstavljajući ćutanje kao vid borbe, dok građani s pravom postavljaju pitanje – da li je ćutanje u skupštini ono zbog čega su mu dali poverenje i mandate?

Ovaj tekst ne iznosi optužbe o nezakonitim radnjama, već ukazuje na javnu činjenicu i dokumentovano ponašanje javnog funkcionera, koji mora da trpi viši stepen kritike. U demokratskom društvu, odbornik ima pravo da govori – ali ima i obavezu da ne pretvara institucije u cirkus, niti da ćutanje predstavlja kao politički program.

KLJUČNO PITANJE ZA GRAĐANE LUKE I IVANJICE: KADA JE JOVIĆEVIĆ SHVATIO DA „NE VALJA“ – I ZAŠTO BAŠ SADA?

Ako je Ivan Jovićević godinama bio deo lokalne vlasti, uključujući i period kada je zajedno sa SNS-om učestvovao u skupštinskoj većini i izvršnoj vlasti, nameće se logično pitanje: zašto tada nije „usrećio“ svoj grad i svoje meštane?

Da li problemi koje danas ističe nisu postojali dok je bio deo vlasti – ili su postali vidljivi tek kada je mandat istekao?

Posebno je legitimno pitatanje građana

• kada je tačno zaključio da politika koju je sprovodio „ne valja“,

• da li je reč o političkom sazrevanju ili o naknadnom „hvatanju voza“,

• i kako građani mogu da veruju u doslednost nekoga ko je promenio tri stranke i tri politička programa, bez jasnog objašnjenja šta je u svakom od njih bilo pogrešno.           

Ako su raniji politički programi napuštani, postavlja se pitanje političke doslednosti i poverenja koje birači mogu imati u takvo delovanje. To je legitimna tema javne rasprave.

GZS