KAD MRŽNJA ZAUZME LJUDSKA SRCA: DRAGANU VUČIĆEVIĆU ŠKOLSKA DRUGARICA „SPREMA PAKET ZA ZABELU” – NEKADA JE TRAŽILA POMOĆ, DANAS MU POMINJE ZATVOR!

A onda je od nekadašnje školske drugarice stigla poruka koja ga je duboko pogodila. Priča Dragana J. Vučićevića otvara pitanje dokle su političke podele u Srbiji stigle i šta se događa kada se zbog različitih uverenja zaborave prijateljstvo, dobrota i ljudskost.

Postoje reči koje zabole više kada ih izgovori neko koga poznajemo čitavog života. Naročito kada dolaze od ljudi sa kojima smo delili detinjstvo, školske dane, prve nestašluke i uspomene koje bi trebalo da nas povezuju bez obzira na godine i politička opredeljenja.

Upravo takvu priču ispričao je glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević, govoreći u emisiji „Kolegijum” o poruci koju je, kako tvrdi, dobio od nekadašnje drugarice iz osnovne škole.

„Piše mi školska drugarica. Kaže, sprema mi paket za Zabelu. Koliko su ljudi poludeli... Znate, tu imamo jednu školsku grupu iz osnovne škole. Sad se to društvo raširilo svuda i po Beogradu i po svetu. I kad god je nekom nešto trebalo... Pomoć za ovo, pomoć za ono – da se skupi za ovo, da se skupi za ono, da se pomogne ovde, onda razne stvari. Uvek je bilo 'jel' može Vučko?' Uvek je bilo može. A ona meni sad sprema paket za Zabelu. Sve si rekla sama o sebi.”

Zatim je dodao:

„Neki cunami mržnje nam se desio. Rekao sam im, pravićete vi Vučića od blata. Već za 3, 4, 5, 6 meseci kada ovi smandrljaju sve. Bože, dokle smo mi došli, koliko smo otrovani mržnjom. Neverovatno.”

Ali školska klupa u kojoj smo sedeli ostaje samo jedna. I prijateljstvo koje zbog politike jednom pogazimo možda nikada više nećemo moći da vratimo.

Možda je zato najveća pouka ove priče jednostavna: nemojmo dozvoliti da nam politička mržnja izbriše uspomene, dobrotu i ono malo ljudskosti koje smo dužni da sačuvamo jedni za druge.

Jer nije najveći poraz kada izgubimo izbore ili političku raspravu. Najveći je kada zbog njih izgubimo čoveka u sebi.

GZS