PROFESOR DRAGOSLAV SLOVIĆ OBJAVIO NOVU KNJIGU: „RODOLJUBLJE I PATRIOTIZAM” – VELIKO DELO O LJUBAVI PREMA NARODU, JEDINSTVU I ODGOVORNOSTI

BEOGRAD – U vremenu u kojem se velike reči često olako izgovaraju, profesor dr Dragoslav Slović objavio je knjigu koja rodoljublje vraća

njegovom izvornom značenju – ljubavi prema svom narodu i otadžbini, ali bez mržnje, isključivosti i podele na „veće” i „manje” patriote.

Nova knjiga „Rodoljublje i patriotizam”, u izdanju beogradskog „Fineksa”, predstavlja obimno delo na gotovo 300 stranica, pisano ćirilicom, u kojem Slović iz ugla naučnika, ekonomiste, pravnika i dugogodišnjeg društvenog mislioca razmatra jedno od najvažnijih pitanja svakog naroda: šta je istinska ljubav prema domovini, a šta njena politička zloupotreba. Knjiga je objavljena 2026. godine, a već se nalazi u ponudi vodećih knjižara. 

RODOLJUBLJE NIJE PRIVILEGIJA NIJEDNE PARTIJE

Slović ne piše knjigu dnevne politike, već delo koje se obraća svakom čoveku – bez obzira na njegovu stranačku, regionalnu, versku ili društvenu pripadnost.

Jedna od najsnažnijih poruka knjige glasi:

„Ljubav prema svom narodu i svojoj otadžbini ne može se ni meriti ni sporiti.”

Profesor upozorava da niko nema pravo da prisvaja rodoljublje, da sebe proglašava jedinim čuvarom države, a političke neistomišljenike izdajnicima i neprijateljima. Takvo ponašanje, prema njegovom viđenju, nije dokaz ljubavi prema zemlji, već zloupotreba nacionalnih osećanja radi interesa, privilegija i jeftinih političkih poena.

U poglavljima o zloupotrebi rodoljublja u politici, partijskom patriotizmu, političkoj komunikaciji, ljubavi i mržnji u politici, Slović pokazuje koliko jedna plemenita ideja može biti opasna kada je preuzmu propaganda, netrpeljivost i lični interes.

OD ZAVIČAJA I ISELJENIKA DO NACIONALNOG JEDINSTVA

Posebna vrednost knjige jeste širina tema. Autor piše o zavičajnom rodoljublju, ljubavi iseljenika prema zemlji porekla, odnosu rodoljublja i emocija, etnofiliji kao vezivnom tkivu naroda, ali i o toleranciji, balkanskoj ksenofobiji, unutrašnjim tenzijama i neslogama koje razaraju zajedništvo.

Slović posebnu pažnju posvećuje ljudima koji žive daleko od zemlje u kojoj su rođeni. Njihovu vezu sa starim krajem ne vidi kao praznu nostalgiju, već kao snažnu emotivnu i moralnu pripadnost porodici, precima, jeziku i rodnoj grudi.

Autor piše i o složenom položaju ljudi iz mešovitih brakova, nacionalnih manjina i onih koji u sebi nose pripadnost različitim kulturama. Njegova poruka nije isključivost, već razumevanje: čovek može voleti svoj narod, poštovati svoje poreklo i istovremeno uvažavati druge.

KNJIGA KOJA POZIVA NA SABORNOST, A NE NA PODELE

U središtu Slovićevog dela nalazi se uverenje da su jedinstvo i sabornost osnova istinskog patriotizma. Bez međusobnog poštovanja, razgovora i spremnosti da se ruka pruži i neistomišljeniku, nema ni snažne države ni zdravog društva.

Ta ideja nadovezuje se na njegove ranije javne stavove. Profesor Slović je i u intervjuu za „Večernje novosti” upozoravao da su podele kroz istoriju nanosile štetu srpskom narodu i pozivao na pomirenje, plemenitost i odgovornost prema generacijama koje dolaze. 

Knjiga zato nije poziv na bučno i agresivno dokazivanje patriotizma, već na tiho, svakodnevno služenje zajednici – poštenim radom, brigom za porodicu, čuvanjem jezika, kulture i tradicije, ali i poštovanjem svakog čoveka.

OD PUPINA I TESLE DO MILUNKE SAVIĆ I ARČIBALDA RAJSA

U završnom delu knjige Slović piše o velikanima koji su svojim životima pokazali kako izgleda rodoljublje na delu. Među njima su:

Mihajlo Pupin, Nikola Tesla, profesori i đaci streljani u Kragujevcu, Milunka Savić, Petar Drugi Petrović Njegoš i Arčibald Rajs.

Njihova ljubav prema Srbiji nije bila sadržana samo u rečima. Ona se ogledala u naučnim dostignućima, žrtvi, hrabrosti, stvaralaštvu i odanosti narodu.

Posebno je simbolično što se među srpskim velikanima nalazi i Arčibald Rajs, čovek koji nije rođen u Srbiji, ali ju je svojim delom, žrtvom i moralnim opredeljenjem učinio svojom otadžbinom. Time Slović potvrđuje jednu od centralnih poruka knjige: rodoljublje se ne nasleđuje samo rođenjem – ono se dokazuje životom.

RETKA NAUČNA I ŽIVOTNA BIOGRAFIJA

Bibliografski podaci Narodne biblioteke Srbije vode Dragoslava Slovića kao autora rođenog 1940. godine. Reč je o naučniku izuzetno širokog interesovanja, koji je decenijama spajao ekonomiju, pravo, psihologiju, matematiku, političke nauke i filozofiju. 

Prema stručnim prikazima i njegovim ranijim intervjuima, profesor Slović stekao je pet doktorata – iz ekonomije, prava, psihologije, matematike i političkih nauka. Predavao je studentima u Beogradu i Rusiji, radio u privredi, bio direktor poljoprivrednog kombinata, finansijski konsultant i revizor, a iskustvo nije sticao samo u kabinetima već i u neposrednom rešavanju ekonomskih i pravnih problema. 

Još 2014. godine u stručnom prikazu njegove knjige „Sudski i pravni dokazi” navedeno je da iza sebe ima više od 30 objavljenih knjiga. Među njegovim poznatim delima su „Srpski nacionalni interesi”, „Anatomija srpske duše”, „Srpska karakterologija”, „Putevi srpskog jedinstva”, „Spasavanje srpske ekonomije”, „Logika pravde i prava”, „Sudska retorika” i „Imunologija duše”. 

KNJIGA KOJA DOLAZI U PRAVOM TRENUTKU

„Rodoljublje i patriotizam” dolazi u trenutku kada su srpskom društvu više nego ikada potrebni razum, smirenost i zajedništvo. Profesor Slović ne poručuje da svi moraju misliti isto, već da različitost ne sme postati razlog za mržnju i međusobno poništavanje.

Njegova nova knjiga predstavlja poziv da se otadžbina voli delima, da se narod ne deli prema stranačkim knjižicama i da se patriotizam ne pretvara u oružje za obračun sa neistomišljenicima.

To je delo iskusnog profesora i plodnog autora koji je čitav život posvetio proučavanju države, društva, pravde i srpskog nacionalnog bića – knjiga koja se ne čita samo radi znanja, već i radi preispitivanja sopstvene odgovornosti prema narodu kojem pripadamo.