од Српског покрета обнове који му је био прва странка, преко групе грађана па све до Српске напредне странке следећи, како каже, своју националну опцију.
Остаће упамћено његово опозиционо деловање када је важио за једног од најоштријих критичара Демократске странке и чувеног ДОС-а за које је тврдио да су највеће зло које се појавило на политичкој сцени након Другог светског рата.
Ваљевци сигурно још увек памте када је као одборник групе грађана без длаке на језику вербално био неколико копаља испред свих због чега је касније награђен од грађана, скочивши са три на осам мандата у локалном парламенту.
Данас је градоначелник Ваљева који се наслања на Равну Гору. Свој национални став и српски менталитет који Колубарци носе генестки у себи није могао да промени, због чега има велику подршку и симпатије Ваљеваца мада није мали број ни оних који му управо то и замерају.
"Поштено нисам никада мислио да ћу бити градоначелник нити сам се нешто посебно отимао за фотељу. Мој ментални склоп је такав. Наш народ то зове - недам насе, а сада ни на другог. Напустио сам СПО 2004. године и коначно признао да је мој отац био у праву када ме је грдио шта ћу тамо. Тачно је да сам био оштра опозиција, али не да бих се грабио за себе. Једноставно мислим да сам био храбрији и талентованији од осталих за политику. Волим да кажем истину у лице, а ценим и када мени то исто учине. Сека персе не подносим", каже Гвозденовић у интервју за Глас западне Србије.
ГЗС: Нема Вас у медијима. Нисте ту баш популарни?
Није тачно. Поштујем медије и имамо добрих новинара и три телевизије. Тачно је да има и оних који ме не подносе, не могу да ми опросте што сам им дирао ДОС ни дан данас. А ево данас је јасно колико сам био у праву. Медијима увек кажем исто. Не хвалите ме, довољно је да ми дате шансу да одговорим. На жалост поједини се не приджавају ни основних новинарских принципа. Неки су политичари у покушају, или се жестоко наљуте када не добију од мене одговор који очекују. Част онима који се држе кодекса.
ГЗС: Грађанима је сада важније шта радите као градоначелник. Шта је то што је обележило годину, првенствено када је реч о инвестицијама.
Оно што је најбитније мислим да је кључни састанак био 17. септембра прошле године у Лозници где су 10 градоначелника и председника општина разговарали са председником Александром Вучићем и појединим члановима владе, односно министрима и тада сам добио обећање од председника, односно на мој захтев на мој предлог, председник је одговорио позитивно да ћемо добитио знатна финансијска средства пре свега за изградњу саобраћајнице М4 која повезује Ваљево са селом Непричава и Коридором 11, где већ у српски буџет су ушла знатна средства за пројектовање те саобраћајнице која ће ићи десном обалом Колубаре.
Градоначелник Ваљева, Слободан Гвозденовић, фото: Глас западне Србије
ГЗС: Докле се ту стигло са тим?
Идејни пројекат већ постоји у ЦИП-у, крећемо сад да пројектујемо трасу Лозница - Ваљево - Непричава. Креће се са пројектовањем те трасе и то је препознао нови српски буџет. Та ставка постоји.
ГЗС: Постоји ли нека динамика, рокови?
Надам се по неким незваничним информацијама да би сама изградња могла да почне негде у септембру, октобру или најкасније на пролеће 2019. године, али та траса се заврши у року од годину дана ако имате квалитетног извођача, а у Ваљеву их има. ЦИП је радио пројекат. Оно што је битно, председник је обећао још знатна средства за вишенаменски хидросистем Стубо-Ровни. То је брана изнад Ваљева која је запремине 50 милиона кубика воде и ми смо већ од канцеларије добили 4,5 милиона евра за повезивање хидросистема Стубо-Ровни и градњу цевовода са промером од Ф1.000 и више, до нове фабрике воде у Ваљеву. Ваљево је иначе град који нема проблема са водоснабдевањем, али наша намера је да ту воду продајемо општинама низводно од реке Колубаре. Пре свега мислим на Лајковац, Лазаревац и Мионицу. Мионица је добила милион и по евра да се прикључи на тај цевовод, међутим интересују се и друге општине пре свега Коцељева и Уб, тако да је то једна лепа цифра која ће доћи као помоћ Републике. Цевовод од бране Стубо-Ровни до нове фабрике воде плаћен је 4,5 милиона, имамо пројекат и грађевинску дозволу, паре на рачуну и крећемо да радимо.
ГЗС: Када крећу радови?
Цевовод креће да се ради у јуну, зато што мора да се сачека процедура Канцеларије за јавно улагање Републике Србије. Оно што је битно је да ће канеларија за јавна улагања дати циглу од милијарду динара за реконструкцију ваљевске болнице, град је тај који ће пројекат платити и добили смо одобрење Министарства финансија. На Скупштини и Већу, донели смо одлуке о комплетној реконструкцији свега, фасаде, енергетске ефикасности и свих оних просторија које се налазе на 30.000 квадрата ваљевске болнице. Пројекат нас кошта негде око 50 милиона динара, то су средства града и наше учешће у том пројекту.
ГЗС: Дивчибаре и даље имају проблем са фекалном канализацијом?
Добили смо негде око 110 милиона динара за изградњу канализационе мреже на Дивчибарама, већ први тендер је расписан, у фебруару крећу радови у вредности од 37 милиона динара за изградњу примарне канализационе мреже. Дивчибаре су наша шанса пошто су Теодосићи, односно познати кошаркаш Милош Теодосић, купили 3,4 хектара градске земље за 30 милиона динара и праве један огроман спортски камп. Вредност радова је негде око осам милиона евра где ће бити и хала спортова и хотел са пет звездица. Добили смо од Европске уније средства у висини од 4,2 милиона евра и ти радови су већ у току. Почели су радови на реконструкцији корита река Колубаре која протиче кроз град и исто тако смо прошле године добили од предузећа Путеви Србије 100 милиона динара што смо употребили за реконструкцију градских улица. Наравно то није све, имамо чврста обећања да ћемо већ у току ове године почети гасификацију града. Очекујем да се следеће седмице састанем са директором јавног предузећа "Србија гас" Душаном Бајатовићем и пошто је већ послато писмо о намерама потпишемо уговор који би нам омогућио радове. Оно што је још значајно, што се тиче средстава, што је можда овако мањи износ, а који смо определили градском буџету, јесте 50 милиона динара за реконструкцију Дома културе. Више од 30, 35 година Дом културе није озбиљно реконструисан.
Фото: Град Ваљево
ГЗС: Шта је са индустријском зоном?
Определили смо 50 милиона динара за опремање нове индустријске зоне коју смо купили прошле године од средстава из буџета за 1.640.000 евра, значи парама смо платили без кредита, без задужења површину од 20 хектара која се наслања на већ постојећу индустријску зону у кругу бивше дрвнопрерађивачке индустрије Стеф. Определили смо још 50 милиона за реконструкцију улице Вука Караџића која је фактички централна градска улица где се налазе Гимназија. Пошта и банка и где се налази кућа Зикице Јовановић која је већ проглашена спомеником и налази се под заштитом Завода за заштиту споменика културе и једноставно ове године идемо агресивно у све те пројекте које сам навео. Добићемо милион и по евра за градњу фискултурне сале, већ је одобрено за зграду ваљевске гимназије. Добили смо 97 милиона за санацију клизишта у улици Иве Андрића, то је све стигло из Канцеларије за јавна улагања. Тако да је већ доста радова почели, али оно што је најбитније да смо можда редак град који је Градску управу ставио под једну капу, односно ми смо град који има једну Градску управу. Многи градови имају по две, три, пет, осам управа, Београд има секретаријате то је познато, али оно што је до сад било да су биле две Градске управе које су фактички од компромиса између СПС-а и ДС-а, који су били на власти од 2008. до 2012. године, ми смо вратили под једну управу и мислим да ће то знатно допринети ефикасности рада Градске управе. Доказ за то је да смо тренутно по критеријумима Сталне конференције градова и општина, са 60. скочили на осамо место по ефикасности и управљању људским ресурсима и рада Градске управе, тако да је Ваљево заиста један можда редак град који има само једну управу, јер ја лично сматрам да један човек мора да одговара за оно што се ради.
ГЗС: Колико износи градски буџет?
Буџет износи око 3,5 милиради динара, већи је него прошле године превасходно за сеоска подручја. Циљ нам је решавање водоснабдевања која су кризна, поготову за села Сушица, Стубо, Лелић, Ровни, Кунице, Мијачи, Јовања, одвојили смо негде око 160 милиона динара, плус 80 милиона за израду пројектне документације за села која се налазе у под дивчибарском делу и која су у највећем проблему са водоснабдевањем у летњим месецима. То су села Пријездић, Драчић, Бачевци, Ранговић, Ковачица и која већ деценијама кубуре са водом.
ГЗС: Шта се дешава са путном инфраструктуром, на сеоском подручју има великих проблема путеви су у јако лошем стању?
Одвојили смо негде око 70 до 80 милиона. Намеравамо да дигнемо кредит од око три милиона евра и завршимо сву сеоску путну инфраструктуру, јер ми нисмо задужен град. Имамо брилијантан буџет, имамо камате од банка 2,2 и ниже и могућност да резервишемо средства и да имамо годину дана грејса. Наша јавна предузећа су здрава немају дугова.
ГЗС: Колика су улагања у спорт?
За спорт смо одвојили 70 милиона с тим што смо одредили носиоце спорта у граду, то је КК "Металац" који игра у Првој лиги Србије, затим ФК "Будућност" који се такмичи у трећем рангу, Ватерполо клуб Ваљево који игра регионалну лигу и пар одбојкашких клубова. Истакао бих ту "Србијанку 014" који сада игра Прву лигу, један женски одбојкашки клуб.
Градоначелник Ваљева, Слободан Гвозденовић, фото: Глас западне Србије
ГЗС: У плану је Градска кућа на Дивчибарима?
Градска кућа биће финансирана из Министарства трговине. Министар Расим Љајић и ја смо се састали на Дивчибарима 3. јанура. Велике заслуге има директорка Туристичке организације Ана Марковић која је успела да обезбеди средства. Љајић је обећао 15 милиона динара да се направи Градска кућа на нашем земљишту. Кошаркаш Милош Теодосић прави на Дивчибарима велики камп на 3,4 хектара где је вредност инвестиције око девет милиона евра, затим велика спортска хала, хотел са пет звездица. Дивчибаре су велика шанса, јер су не изграђене, има свега четири хотела, а и мали број угоститељских објеката. Примарно је изградња канализације, водоснабдевање је за сада уредно, то је висораван на 940 метара надморске висине, врло погодна за здравствени туризам и ушла је у пројекат "Ваљево здрав град" као место где се могу лечити људи који болују од коронарних, хроничних, болести плућа и других не заразник и не малигних обољења.
ГЗС: Колико сте одвојили за медије?
Ове године смо одвојили пет милиона за скупштинско извештавање и 4,5 милиона за пројектно финансирање. Мало за оволики град, али ребалансима буџета можемо да одвојимо више.
ГСЗ: Како изгледа скупштинска већина, да ли је власт или коалиција стабилна?
Градске скупштина броји 51 одборника, на прошлим изборима листа "Александар Вучић - Србија побеђује" је добила 26 места и имала прилику да простом већином направи власт. Међутим хтели смо што шири концензус свих политичких актера, стога је Социјалистичка партија Србије са нама у власти са 18 одборника и прикључио се један одборник Либерално демократске партије. Значи од 51 имамо 45 одборника, шест у опозицији, од тога по три у Демократској странци и покрету "Доста је било". Власт је стабилна без трзавица, подељена по заиста реалним критеријумима што се тиче јавних предузећа, места у већу и управи. Од 11 чланова већа шест је СНС-а, а пет из СПС-а, јавна предузећа која припадају СНС су Јавно комунално, хидрисистем Стубо-Ровни, Полет, а СПС води топлану и водовод. Нисмо хтели да се погађамо као на Каленић пијаци за јавна предузећа, него смо гледали квалитет кадрова који може много бољи да буде, али ово је година којој ће се фактички преломити судбина.
ГЗС: Кажу да се у политици највише чува фотеља, шта је са вашом дали је безбедна?
Немам тај проблем, овде нисам због новца. Да сам хтео да јурим богатство имао сам одличне позиције као лекар. Понављам овде сам због храбрости и талента, радим најбоље што могу. Знам да ме муљатори не подносе, али шта да радим такав сам.
Глас западне Србије
