а када је реч о јагодастим - углавном малине. Министарство пољопривреде и заштите животне средине препознало је Институт као најзначајнијег носиоца производње садног материјала малине у наредном периоду и управо због тога ће се ова институција, почев од ове године, бавити комерцијалном производњом сертификованог садног материјала највиших категорија у лабораторијским условима - методом културе ткива. Међутим, упоредо са тим, Институт је започео и производњу садница малине по органском поступку, најављује др Милан Лукић, директор Института за воћарство.
"За овај корак смо се одлучили имајући у виду да су многи произвођачи малине, али и осталих врста воћака, на подручју читаве земље, а првенствено западне Србије, препознали интерес да се баве органском производњом. Предност органски произведених садница је у томе што произвођачи одмах након заснивања засада малине, могу започети поступак регистрације производње, а први добијени плодови ће имати статус органски произведени. До сада су произвођачи могли да региструју као органски и засад малине заснован садницама произведеним конвенционалним методама, али је било потребно да прође одговарајући период конверзије. Овај период код малине траје најмање две године. Међутим, сада, када Институт производи саднице по органском поступку, већ одмах по ступању засада на род, у другој години, плодови ће бити органски произведени, што је значајна уштеда у времену и новцу", објашњава директор Лукић.
На основу потписаног уговора са једном компанијом из Куршумлије, која има своје заступништво у Швајцарској, Институт за воћарство је прецизирао првенствено производњу за ово предузеће, које ће саднице дистрибуирати својим произвођачима. Али, према речима директора, одређен број садница ће остати и за слободно тржиште, за продају и осталим произвођачима који су заинтересовани за овај вид производње.
"Матични засад смо засновали на Здрављаку, где постоје изузетно повољни услови за производњу садница по овом поступку, односно где имамо добру природну изолацију, где нема околних засада који би се третирали и на тај начин онемогућили да саднице малине буду произведене по органском поступку. Засад је заснован на површини од једног хектара и у наредној години већ очекујемо производњу од 25.000 до 30.000 садница, а од треће године од 120.000 до 150.000 органских садница. Ова количина садног материјала ће у потпуности испоштовати уговорне обавезе према фирми са којом сарађујемо, али имаће и садница за слободну продају у нашем Институту", наглашава др Милан Лукић.
Директор подсећа да је у производњи по органском поступку најважније испоштовати превентивне мере (правилан избор парцеле, начина припреме земљишта за садњу, избор сорте...), а од хранива је дозвољено коришћење стајњака, који потиче искључиво са фарми које су регистроване за производњу по органском поступку. Такође, он истиче да се не смеју користити минерална ђубрива. Заштита у органској производњи заснива се на приципу спречавања појаве штетних организама (болести, штеточина и корова), а не на њиховом лечењу када се појаве, јер није дозвољена примена хемијских средстава (пестицида) који се, иначе, примењују у конвенционалној (класичној) производњи. Дозвољено је искључиво коришћење тзв. биопестицида, односно препарата на бази микроорганизама.
Наш саговорник напомиње и то да је процес производње оваквих садница тежи са аспекта већег обима физичког рада, првенствено када је реч о уништавању корова.
"Претпоствљамо да ће и продукција садног материјала бити нешто мања, него у конвенционалним расадницима, због тога што се не могу користити минерална ђубрива. Цена оваквих садница је наравно нешто виша, можда десетак одсто него стандардно произведене саднице", каже др Лукић.
Чачански глас
