Једна инвалидска пензионерка из Београда своју пензију прима већ 70 година. Прву пензију примила је давне 1946. године. Колико данас година има, не жели да открива, јер даме се за године не питају. Она је једна од ретких која дуго већ дочекује поштара с пензијом, мада је чињеница, а то потврђује и статистика Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, да жене у просеку, примају дуже пензију од мушкараца.
Према подацима за 2015. годину, када су у питању старосне пензије, мушкарци у просеку пензију примају 17, а жене 19 година, док у случају инвалидских пензија мушкарци пензију примају 18, а жене 22 године. С обзиром на то да се старосна граница за одлазак у пензију стално повећава и код нас и у земљама Европске уније, поставља се питање колико ће убудуће бити пензионера који ће наредних 70 година примати пензију?
Или ће због тога што све старији одлазимо у пензију бити више оних који су доприносе уплаћивали цео радник век, али пензију нису дочекали? Да ли је мање издвајање за пензије из државне касе заиста једини параметар којим се законодавац руководи када пооштрава услове за пензију, или демографија, ипак, показује да се данас дуже живи него пре 20 или 25 година, па самим тим треба дуже и да се ради?
Питање пооштравања услова за пензију покренула је ових дана и Немачка централна банка, саопштивши да би подизање старосне границе за пензионисање на 69 година до 2060. године у извесној мери ублажило притисак на државни пензиони систем, будући да је популација све старија, јавила је њујоршка агенција "Блумберг".
– Само у последњих десет година очекивано трајање живота у земљама Европске уније порасло је у просеку за 2,4 године и за мушкарце и за жене. Обично се у анализама пензијских система сагледава очекивано трајање живота старих, што је 65 година, јер је то данас уобичајено време за пензионисање, али и због чињенице да у већини развијених земаља постоји нека врсте старосне пензије и за оне који нису плаћали доприносе и она се финансира из буџета што такође представља оптерећење – каже за „Политику” др Гордана Матковић, програмски директор Центра за социјалну политику.
Рачуница је, истиче наша саговорница, једноставна, ако се пензија прима све дуже, што је позитивна и добра вест, људи морају или да раде дуже, или да примају мање месече пензије, односно да издвајају више током радног века, или да значајно повећају продуктивност. Веће издвајање у виду виших стопа доприноса представља, међутим, додатно оптерећење и поскупљује радну снагу, што у условима глобализације није прихватљиво решење.
– Смањење пензија у многим земљама није прихватљиво, или из политичких разлога или због сиромаштва старих, стопе релативног сиромаштва за старе су често више него за друге старосне групе – објашњава Матковићева.
Дакле, стално пооштравање услова за пензију заправо је усклађивање са продужењем очекиваног трајања живота, односно успостављање равнотеже између броја година током којих се доприноси за пензију уплаћују и броја година током којих се пензија прима.
– Што се тиче дужине стажа као услова, у Србији и у појединим земљама ЕУ постоји такозвана минимална старосна граница за оне који су остварили пун стаж, углавном више од 40 година (Белгија, Француска, Аустрија), што подразумева да постоји опција ранијег пензионисања, пре достизања старосне границе. Већина реформи се фокусира на „затварање” путева за рано пензионисање и стимулисање што дужег рада – истиче наша саговорница.
Можда се запосленима у Србији чини да они најдуже раде, јер је услов за пуну старосну пензију за мушкарце 65 година живота, а за жене се повећава сваке године, али подаци ПИО фонда потврђују да српски пензионери деле судбину већине својих колега из земаља ЕУ и региона. Очекивало се да ће уочи пооштравања услова за пензионисање у Србији бити много више оних који ће поднети захтев за пензију, па ипак у ПИО фонду кажу да такве навале није било. Ово илуструју податком да је право на старосну пензију у 2015. остварило 107.149 осигураника, док је у 2014, пре почетка примене Закона о ПИО којим су измењени услови, ово право искористило 116.267 осигураника.
Подаци ПИО фонда показују да срећу да најраније оду у пензију имају Британке са 60 година старости и свега три године стажа, Аустријанке у шестој деценији и минимум 15 година стажа. Ако се има у виду да је животни век жена 82,97 година старости, Аустријанке би пензију у том случају могле да примају скоро 23 године. Истовремено најраније у пензију иду мушкарци у Македонији, са 64 године и 15 година стажа. Жене у Црној Гори млађе одлазе у пензију од жена у Србији са 60,9 година, док мушкарци Црногорци раде дуже од оних у Србији, за око пола године.
Најдуже морају да раде Италијанке, уколико желе у пуну старосну пензију – до 66,1 године, уз најмање 20 година радног стажа. Ако се узме у обзир чињеница да жене у Италији просечно живе до 84,63 године, примаће пензију око 18 година. Швеђани и Италијани иду најстарији у пензију са 67, односно 66,7 година. Италијани, показује статистика, доживе у просеку 79,4 године што значи да пензију примају мало више од деценије – 12,7 година.
Ако се узме у обзир да је у Србији, просечни животни век за мушкарце 74,56 година, они који оду у пуну старосну пензију примаће чек мање од деценије, док би жене које би отишле сада са 61 годином примале око 15 година, јер је њихов животни век 76,4 године. Иако се на први поглед чини да је Немцима најлакше да дочекају пензију, јер им треба свега пет година радног стажа и мушкарцима и женама, у Фонду ПИО кажу да и није баш тако.
Услов за ову немачку пензију је да је запослени најмање годину дана радио у Немачкој. Превремена старосна пензија за осигуранике рођене између јануара 1948. и октобра 1949. је 62 године живота и 35 година стажа, од тога најмање 12 месеци у Немачкој. Када је реч о превременој старосној пензији за жене које су рођене до 31. 12. 1951, граница је 60 година живота – 15 година пензијског стажа, од тога најмање 12 месеци у Немачкој.
У пензији најдуже уживају Французи
Међу земљама ЕУ, у статусу пензионера најдуже уживају мушкарци и жене у Француској (19,7 година за мушкарце и 24 жене), Шпанији (19,3 и 23,5) и Италији (19,2 и 22,8). Најкраће очекивано трајање живота за пензионисане мушкарце је у Летонији (13,8), Бугарској (14,1) и Литванији (14,3), а за жене у Бугарској (17,6), Румунији (18,1) и Мађарској (18,6).
Политика