Шта је Eрин чучавац? 



 

Шта је Eрин чучавац?
17.10.2018 13:08 | 1 коментар(а)



Златибор - Кружи прича да је село Шљивовица, постојбина шљиве ранке и маџарке и ту се сваке године хвале меком и љутом ракијом.

Једино ту још увек можете видети казан чуачавац који се димио и ове јесени.

“Од ракије нема боље жене, по три дана она љуља мене”, певају Златиборци док традиционално пеку шљивовицу љуту.

Кажу да у овом селу расте највише шљива по глави становника, а ако је тако онда са правом носи име Шљ ивовица.

А управо због тога, мештани не протуре годину, а да се у својој светињи не помоле и захвале воћки чије сокове су у гасовитом стању домишљате ере протерале кроз чучавац, јединствен лампек на свету који је и данас у функцији.

“То је била главна машина у нашем домаћинству и премија ко га је имао. Он је био у нашим качарама, ту се скупе људи и сви поседају око њега чакајућу да истекну прве капи ракије, па да се пробају и оцене. Чим мало истекне одмах се попије и чека се поред њега још, па је тако та справа и добила назива чучавац”, кроз осмех прича Миломир Милојевић Геро, како се то ракија у овом златиборском селу пекла некад.

Он је чувени шљивовачки казанџија, и каже да би данашња технологија имала муке да направи чучавац.

Миломир Милојевић Геро, фото: Глас западне Србије

“Све су природни материјали, овај казан је могао на четири камена да се ложи. Ово се зида на отвореном простору. Да би се уштедела топлота, мора да се усмери на казан бакарни који се налази ту унутра и он има запремну од 80 литара. Користе се природни елементи, цигла, камен, опека, глина… Данас ће лакше да се купи мерцедес, него да се направи ова машина. За прављење у обзир долази само кленово и трешњево дрво, то даје и посебан мирис ракији која пролази кроз казан”, наглашава Геро.

У овом делу Србије и даље има квалитетних старих сорти шљиве, којке су отпорне на болести и не захтевају третирање хемисјким препаратима.

Док се пече, окупљени око чучавца једва чекају да пробају златиборску љуту, фото: Глас западне Србије

“Шљиве има.. само је треба узгајати. Ми то радимио на старински начин, па имамо добру, квалитену органску шљиву. А онда имамо и најбољу ракију, без које нема ни доброг разговора, ни добре песме”, каже Златиборац, Драган Урошевић.

Шљивовица пресута у флаше и спремна за дегустацију, фото: Глас западне Србије

Златиборска села, за сад су једниствена места у запдној Србији у којој су и данас мештани посвећени преради воћа и меса, по старинској рецептури, и од тога могу лепо да зараде и живе на обронцима ове планине.

Глас западне Србије













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


sljiva rakoja zlatibor

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (1)

  • 1999      | 17.Oct 2018.21:15 h

    Da li je to onaj GERO sto je radio u prodavnici u gornjoj Sljivovici



  •  





























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 75.550.640 посета
    Тренутно на сајту: 118 посетилац(a)