упражњене епархије Милешевске изабрано је његово преосвештенство Епископ Бихаћко – петровачки господин Атанасије Ракита . Тим поводом организовано је устоличење 6. августа у манастиру Милешеви. Српска православна црква и епархија Милешевска припремају се за догађај устоличења за који се може рећи да је то духовно – културно – црквени догађај.
“Догађај устоличења епископа веома је важан у животу сваке епархије и тим поводом ми се припремамо и настојимо да све протекне у најбољем реду.”, рекао је данас протојереј ставрофор Марко Папић. Он је најавио да ће програм поводом устоличења почети у суботу 5. августа када ће бити дочекани његова светост Патријарха српског Иринеј, архијереји српске православне цркве и остали гости из политичког, јавног и културног живота.
Протојереј ставрофор Марко Папић, фото: Глас западне Србије
“Тога дана у 17 часова одржаће се вечерња служба односно свечано бдење коме ће наши гости присуствовати. Сутрадан у 9 сати почеће света архијерејска литургија којом ће начелствовати његова светост Патријарх српски уз саслужење више архијереја и свештеника, а у наставку ће се одржати свечани чин устоличења новоизабраног епископа. Након завршетка литургије у манастирскојн порти биће уприличен културно – уметнички програм и трпеза љубави”, рекао је Папић. Владика Атанасије биће четврти по реду владика Милешевски.
Иначе, његово Преосвештенство Господин Атанасије (Ракита), новоизабрани Епископ милешевски, рођен је 7. новембра 1957. године у Јању код Шипова. На крштењу је добио име Светко. Завршио је основну школу у Бабићима, затим православну Богословију у манастиру Крки. Замонашио се у истом манастиру као матурант Богословије 7. маја 1977. године. Рукоположен је за ђакона 9. маја а за презвитера 18. децембра исте године у Крки. Првог јануара 1978. посетио оца Јустина Поповића у манастиру Ћелије а већ 2. јануара путује за Америку. Тамо је завршио два интензивна курса енглеског језика у „Катедрали знања“ у Питсбургу и у септембру исте године уписао се на Богословску Академију Светог Владимира у Њујорку. Професори су му били свештеници Александар Шмеман и Јован Мајендорф, теолози светског гласа. Дипломирао је у року одличним успехом.
У септембру 1981. године започео је наставничку каријеру у Богословији у манастиру Крки. После две године, 1983. премештен је од Синода Српске Православне Цркве у Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену, где је предавао једанаест година, до 1994. године. Тамо се зближио са Епископом рашко-призренским, потоњим Патријархом српским Павлом и био његов сарадник. Одлично је упознао Косово и Метохију, заволео овај део српске земље и богослужио на целој косовско-мехохијској територији, а највише у мученичком манастиру Девичу. Уређивао је часопис Епархије рашко-призренске „Свети Кнез Лазар“. На позив Патријарха Павла у јесен 1994. прешао у Београд, где је радио као асистент код Епископа Атанасија (Јефтића) на катедри за Патрологију на Православном богословском факултету. У исто време је предавао и на Богословском факултету у Фочи предмет Историја религије и био уредник „Православља“, званичног гласила Српске Православне Цркве.
Године 1999. изабран је и хиротонисан за викарног Епископа хвостанског. У току хиротоније 31. маја бомбардери НАТО-а су летели на београдском небу. Као викар Патријарха Павла био је уредник Информативне службе СПЦ зване „Православље прес“, а највише је допринео у руковођењу радом православних вероучитеља у јавним школама као Председник одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке, и у уређивању односа Цркве са просветним институцијама Војске Србије - Војном академијом и Војном гимназијом. Тада је покренуо и уређивао часопис „Православни катихета“.
Глас западне Србије
