а наводи се у Извештају УНИЦЕФ-а "Стање деце света", који је данас објављен.
Истраживање је показало и да је дошло до погоршања ухрањености најсиромашније деце - 14 одсто њих заостаје у расту, док је свако десето дете млађе од пет година из ромских насеља потхрањено.
Само половина најсиромашније деце узраста од 6-23 месеца добија најмање 2 млечна оброка дневно, а стопа смртности одојчади у ромским насељима скоро је двоструко већа у односу на национални просек.
Тек половина деце у Србији похађа неку врсту програма учења у раном детињству - само девет одсто најсиромашније деце и шест одсто деце из ромских насеља узраста од 3-5 година иде у вртић, у односу на 82 процента деце из најбогатијих домаћинстава.
Свако четврто једногодишње дете се физички кажњава, а скоро 40 одсто деце узраста од 10-14 година изложено је насилним методама дисциплиновања код куће.
Још увек је широко распрострањено веровање да је за децу са физичким или сензорним сметњама у развоју и инвалидидтетом боље да иду у специјалне школе, тај став има 52 одсто становништва, док 68 одсто исто мисли и за децу с интелектуалним сметњама.
У извештају се указује да улагање у најугроженију децу може обезбедити директне и дугорочне користи - у просеку, свака додатна година школовања детета повећава његову зараду када одрасте за око 10 процената, а свака додатна година школовања коју заврши млада особа у некој земљи, доприноси опадању стопе сиромаштва у тој земљи за девет процената.
Мере које могу помоћи да се изједначе шансе за децу су интегрисана решења за изазове са којима се деца суочавају, иновативни начини за решавање проблема, правичнија улагања и веће ангажовање заједнице.
У Извештају се указује и да ће 69 милиона деце умрети од узрока који се углавном могу спречити, 167 милиона деце ће живети у сиромаштву, а 750 милиона жена ће се венчати још у детињству ако се актуелни трендови наставе до 2030. године, до када је предвиђено да се остваре Циљеви одрживог развоја - осим ако се свет у већој мери не фокусира на тешкоће са којима се суочавају најугроженија деца.
Према речима извршног директора УНИЦЕФ-а Ентонија Лејка, ако се стотинама милиона деце ускрати једнака шанса у животу, угрожава се њихова будућност, али и будућност друштава у којима живе.
"Имамо избор, да уложимо у ову децу сада или да допустимо да наш свет постане још неправичнији и подељенији", рекао је Лејк.
У извештају се истиче да је остварен значајан напредак у спасавању дечјих живота, уписивању деце у школу и избављању људи из сиромаштва, као и да су стопе смртности деце млађе од пет година на глобалном новоу више него преполовљене од 1990. године,.
"Дечаци и девојчице похађају основну школу у подједнаком броју у 129 држава, а број људи који живе у екстремном сиромаштву широм света скоро је упола мањи него што је био током 90-тих година прошлог века", стоји у извештају.
Међутим, у извештају се указује да тај напредак није био уједначен ни фер, јер најсиромашнија деца имају двоструко веће шансе да умру пре свог петог рођендана и да буду хронично потхрањена него најбогатија деца.
"У великом делу јужне Азије и подсахарске Африке, деца коју рађају необразоване мајке имају три пута веће шансе да умру пре него што напуне 5 година, него деца коју рађају мајке са средњом школом, док девојчице из најсиромашнијих домаћинстава имају 2,5 пута веће шансе да се удају док су још деца него девојчице из најбогатијих домаћинстава", наводи се у извештају.
Иако образовање има јединствену улогу у изједначавању шанси за децу, број деце у свету која не похађају наставу је порастао од 2011. године, а значајан део оних који иду у школу тамо ништа не науче.
Око 124 милиона деце данас не иде у основну школу нити похађа ниже разреде средње школе, а скоро двоје од петоро деце која заврше основну школу нису научила да читају и пишу, као ни основне рачунске операције, наводи се у извештају.
Извор: Танјуг