веран традицији, па Милка и Раде већ годинама уназад шију стару српску народну ношњу и захваљујући овом креативном двојцу за антерију, кошуље и остале одевне комаде које су носиле наше бабе и деде, чуо је читав свет, преноси агенција РИНА.

„Одлука да почнемо шити народну ношњу дошла је потпуно спонтано, а онда је хоби постао и посао. За једну ношњу да се поптуно изради потребно је око месец дана. Најтеже од свега је урадити антерију, јер је на њој највише ручног рада, ушивају се гајтани, а неопходно је знати и златовез. Материјали су такође аутентични, све се ради као некад на чоји, плишу, али и на нашем домаћем ариљском памуку“, рекла је Милка за РИНУ.

Фото: РИНА

Епидемија корона вируса прошле године умањила је њихов посао, али ипак нису угасили машину и надају се већим поруџбинама кад крену лепши дани. Јер се живи у брзом времену, дух традиције опстаје и траје, па се врло често младенци на дан свог венчања обуку управо у народну ношњу, или је носе деца на прослави првог рођендана.

„Наши најчешћи купци су људи из Србије који живе и раде у иностранству и недостаје им родни крај, па народну ношњу понесу као одређени сувенир да их сећа на земљу у којој су одрасли. Имали смо много купаца из западне Европе, али наша ношња неретко прелети и океан, јер је као поклон понесу посетиоци из Аустралије, Америке, па чак и Африке“, прича Милка.

Да су Савићи заиста прави чувари српске традиције доказује и стари разбој који је домаћин Раде наследио од мајке, а који и данас ради без грешке. На њему се ткају шарени појасеви, које су некада младићи и девојке поносно држали „за пасом“.

„Пре једног века ову машину је имала свака кућа, а током зимских месеци жене су ткале ћилиме који нису могли, као данас, да се купе по продавницама. Трудимо се да сачувамо све што је српско и да поштујемо обичаје. У нашој кући живи неколико генерација и свако има своју народну ношњу, коју и данас облачимо за празнике. Тако одевени идемо у цркву, палимо бадњак или ломимо славску чесницу“, рекао је Раде.

Посла код Савића осим у шивари, има у малињаку и у њиви, али ипак уз слогу све постижу. Кад се радови заврше, у кући ових домаћина често се и запева. Док Раде пева старе српске песме, на хармоници га прати унук Лазар, па нема сумње да ће традиција у брдовитим Миросаљцима још дуго да живи и неће је избрисати модерне технологије.

РИНА / ГЗС