Првог светског рата а од пре шест година и званично је симбол Дана примирја у нашој земљи.

На свом реверу данас ће је у Паризу, где се одржава централна свечаност поводом победе у Великом рату, носити председник Србије Александар Вучић.

Ову биљку бледо љубичасте боје је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића и дао јој име по краљици Наталији Обреновић, а у литературу је увео Јосиф Панчић.

Биолози кажу да је Рамонда преживела још из времена леденог доба, а уточиште је нашла у шкртом, планинском тлу.

Позната је по својој невероватној издржљивости - чак и потпуно осушена, уз сасвим мало воде, Наталијина Рамонда може да оживи и настави свој живот.

"Цвет феникс" је тако одабран у знак сећања на васкрс Србије, која се из пепела Првог светског рата уздигла и наставила свој пут, а позадина значке је зелено-црна, што су боје Албанске споменице.

Наталијина Рамонда се може наћи на планини Ниџе чији је врх Кајмакчалан на којем се одиграла славна битка на Солунском фронту у Првом светском рату, која је остала запамћена у историји по великом броју жртава које је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена.

Цвет носи и медаљу британског Краљевског удружења хортикултуре.

Ова биљка је ендемска врста Западног Балкана, а осим у Србији расте у Македонији и Грчкој.

Наталијина Рамонда налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста.

Танјуг / ГЗС