показала су најновија археолошка истраживања. Према налазима Археолошког института у Београду и Музеја у Горњем Милановцу, пронађени су докази да је рударење вршено још у раном неолиту, на локалитету Прљуша, у виду оруђа и алата израђених од кристала и малихита. Доцент Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду Дејан Радичевић, који руководи истраживањима, изјавио је да је на „крову Шумадије“ још у предтурско време постојала варош, што доказују бројне ископине на око 500 метара.
„Овде је био најважнији извор прихода тадашње српске државе, где се ковао новац, извожене прерађевине од руде и набављана роба широке потрошње од тканина до луксуза“, објашњава доцент испред свога тима.
У прилог томе иде и чињеница да су са Рудника водили путеви према Београду, западној Морави, Приморју, Нишу и Софији, а Острвица и Борач били су утврђења која су штитила и бранила читав овај крај. Истраживачи показују и пронађена гробља са више од стотину скелета и објашњавају да је то једна од највећих средњовековних некропола у Шумадији.
„Ископавамо и остатке грађевина световног, профаног карактера, стамбених и резиденцијалних, где се види да су квалитетно грађене, украшени фрескама, што говори о богатству тадашњих житеља“, истакао је Радичевић.
За истраживања на Руднику годишње се издваја око 700.000 динара, а највише обезбеђује Министарство културе, као и општина Горњи Милановац, али су та средства исувише скромна.
Извор
Данас