поплавио хектаре пољопривредног земљишта на територији општине Пријепоље, водостај ове реке се спустио у границе нормале, али иза надошле воде поново су остале поражавајуће слике. Првих дана нове 2021. године на Потпећком језеру код Прибоја поново је осванула - плутајућа депонија, а некада једна од најчистијих река и даље се не види од смећа, преноси агенција РИНА.

Фото: РИНА

"Појас око бране на Потпећу, као и приобље затрпани су стотинама кубика отпада које је Лим покупио са неколико несанитарних депонија које се налазе у његовом горњем току. Четрдесет хиљада кубних метара смећа годишње плута Лимом, према проценама стручњака који су то испитивали. Око 40 посто отпада потоне, 20 посто се задржи на обалама, а 40 процената прође воденим током и врло често прави проблеме у раду Хидроелектране "Потпећ". Недавне поплаве само су погоршале јако тешко стање", рекао је за РИНУ, Горан Рековић, председник Фонда за заштиту животне средине општинe Прибој.

Море смећа на Лиму, није ретка појава и само током 2020. године могла се уочити неколико пута. Највећи проблем за оволику количину отпада правила је несанитарна депонија Стањевине, чије је затварање након дужег времена обављено пре месец дана. Овог лета почело се и на изградњи сајле која би прикупљала смеће. Иако је било у плану да овај пројекат буде реализован до краја прошле године, због недостатака финансијских средстава радови су успорени.

Фото: РИНА

"Добили смо обећање од ресорне министарке да ће држава обезебдити новац за сајлу и да ће се радови наставити половином јануара. За сада је то једини начин да се спречи доток толиког смећа у језеро Потпећ. Постављањем сајле решава се велики проблем са којим се сусреће новоизграђено Рибарско насеље али и општине Прибој и суседно Рудо у којима се на обалама Лима задржава највећа количина смећа. Редовним чишћењем отпада са сајле овај проблем биће коначно решен", рекао је Синиша Лаковић председник Еколошког пројкета "Јастреб".

Поплавни талас из Црне Горе са собом доноси кубике смећа, а које потом иде даље низводно до Дрине, затим у Саву и на крају стиже у Београд, што потврђује вишеструку важност да се овај еколошки проблем коначно реши.

РИНА / ГЗС