Народ саградио дворац за Обреновиће, они у њему никада нису преспавали 


Oblačno, povremeno sa kišom, temperatura do 16 stepeni              Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeželavaju dan posvećen Prepodobnom Vasiliju Ispovedniku              Ubijen muškarac u Preljini              Cena jaja na pijacama od 15 do 35 dinara              Na koji parfem želite da mirišete ovog proleća?              Na koji parfem želite da mirišete ovog proleća?             

 
Народ саградио дворац за Обреновиће, они у њему никада нису преспавали
Trenutno na sajtu: 570       |       Podeli:
18.02.2018 | 0 коментар(а)



Горњи Милановац - Напаћени и осиромашени народ Рудничко - таковског округа скоро две

године је дању и ноћу био теран да ради на подизању најомраженијег дворца у Србији како би што пре био предат на поклон Драгој и Александру Обреновићу. Краљевски пар никад није ни преноћио у њему, а онда је дворац спаљен до темеља.

Тадашњи начелник Рудничког округа Светозар Шурдиловић покренуо је иницијативу 1899. године да се ово здање подигне о трошку народа надајући се да ће тако стећи посебан углед и привилегије код краљевског пара, нарочито код краљице Драге која је пореклом из тог краја. Натерани сељаци и неимари су се прихватили посла, довозио се камен и песак с Мораве, креч из Драгачева, грађа са Златибора...

Страшне клетве пале на краља, двор...

"Народ је теран и дању и ноћу. И мајстори су на смену радили све док се тај пусти дворац није завршио. Страшне клетве су тада пале на краља, његову породицу и тај двор, као и на све оне који су одобравали да се он зида", записао је у свом дневнику тамошњи парох Станојло Ковачевић. Уз сву муку овај троспратни летњиковац је подигнут стотинак метара од чувеног Таковског грма. Према народном предању, током градње дворца је ударио гром и срушио Таковски грм, под којим је Милош подигао Други српски устанак што је, како се прича, био лош знак за Обреновиће.

Изграђен народним "кулуком" за непуне две године, дворац у Такову је предат на коришћење последњим Обреновићима на Малу Госпојину 1901. године. Тог дана је приређен свечани дочек и предаја кључева, па се од раног јутра окупила маса народа и великодостојника, али прошло је доста времена док топови нису почели да грувају у част краља и краљице.

После свечаног ручка здање потпуно запуштено

У дворцу је био приређен ручак о каквом је сироти народ дуго причао и препричавао. Предвече, са првим мраком, а на изненађење многих, Драга и Александар су са својом свитом кренули за Београд. Осећало се разочарање што краљевски пар није желео ни да преноћи свом новом велелепном здању. Тако је одмах после свечане предаје дворца, он остао празан.


Двор је остао празан одмах након краљевске посете, фото: Википедиа

Троспратна грађевина "швајцарске спољашњости и шумадијске унутрашњости", врло брзо је остала сама и запуштена те је почела да пропада. Краљ и краљица никад више нису посетили овај дворац, а није прошло много до 29. маја 1903. године када су убијени.

Убрзо је целокупно покућство, за које се процењује да је садржало око 2.500 вредних предмета, разграбљено, продавано и препродавано па су се тако сва покретна имовина као и накит намењен краљици Драгој нашли у власништву многобројних установа и приватних лица.

Разграбљен намештај, накит и покућство

Наш познати уметник Милета Продановић, као део породичног наслеђа поседује једну шољицу са монограмом Обреновића из овог уклетог двора.

"Крајем 19. века локалне власти у Такову су одлучиле да се умиле тадашњем владајућем пару и првој српској краљици Драги Машин, тако да су сељаци на кулук сазидали двор. Онда је за њихове паре купљено и нешто намештаја и покућства у Бечу, па можете замислити колико су ти људи мрзели тај објекат. Године 1903, када је династија сишла с историјске сцене, сељаци су спонтано запалили двор. Пожар је угашен, а 1905. била је аукција преосталих предмета. Мој прадеда купио је део намештаја, а када се 1957. моја мајка удала, свекрва јој је поклонила последњу преосталу шољицу са краљевским монограмом", испричао је за "Блиц" Милета Продановић.

Заборављен и огољен, дворац је 1917. током Великог рата страдао у пожару и скоро потпуно нестао са лица земље, да би био докрајчен у Другом светском рату 1943. године.
Данас се у Музеју рудничко-таковског краја налезе неки експонати за које се поуздано зна да су били саставни део инвентара Таковског дворца.


Део инвентара из Таковског дворца се налази у Музеју рудничко - таковског краја, фото: Музеј рудничко - таковског краја

"Ради се о 14 предмета смештених у посебном кутку сталне милановачке поставке. Део богато декорисаног есцајга израђен од пуног сребра и шимшировог дрвета, затим порцелански тањири са монограмом Александра Обреновића, округла и флорално орнаментисана зелена чинија за воће, односно четири веома елегантне стаклене чаше. Истовремено, масивна дрвена столица, са кожним наслоном, и складним рукохватом, изрезбарена и украшена четворострана шкриња са поклопцем, као и веома луксузан многоделни лустер од месинга, са средишњим кобалтним делом „плитке“ површине, употпуњавају причу о летњиковцу, који сплетом разних околности никада није засијао онако као је то у моменту његовог настајања било замишљено", наводе из Музеја рудничко-таковског краја.

Иначе, тренутно је у плану реконструкција овог летњиковца славне српске династије, а процена је да би радови могли да коштају око пет милиона евра. Цео комплекс осим самог дворца садржаће парковске површине, вештачко језеро са свим садржајима који би могли да привуку туристе. Идеја је да дворац буде полурезиденцијалног карактера, да се у њему примају званице од најважнијег државног интереса, док би други део дворца био отворен за посетиоце.

 

Блиц, Н. Џ.




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 158.106.150 посета
Тренутно на сајту: 569 посетилац(a)