Угледни дневни листови брује о првом Сабору виолиниста, Политика: Граде се џиновске виолине у Прањанима 



 

Угледни дневни листови брује о првом Сабору виолиниста, Политика: Граде се џиновске виолине у Прањанима
22.07.2019 10:36 | 0 коментар(а)



Прањани - Један од веома угледних и утицијаних дневних листова у Србији, „Политика”, у данашњем издању доноси на пола стране најаву

Сабора виолиниста Србије који ће се одржати у Прањанима од 16. до 18. августа, наводећи да је виолина један од омиљених инструмената у срцу Србије.

„Наша славља обично трају три дана па је и први Сабор виолиниста Србије, у Прањанима под Сувобором, заказан за 16, 17. и 18. август, одакле ће се победник вратити кући у новом аутомобилу. Тај мајстор са гудалом и четири струне стаће као родоначелник наших врхунских мајстора на овом инструменту јер су домаћини уверени да ће приредба постати договека.
До сада је учешће најавио, прошавши претходна претакмичења, 41. музичар, од младих који ће свирати на свом финалу 16. августа, до доказаних (17. августа) од Обреновца, Шапца, Суботице до Зајечара, а вештину обе категорије мериће жири у којем су мајстори виолине, Момчило Станојевић и Перица Васић, и естрадни уметник Мићо Кујунџић. Неки наши земљаци доћи ће из Беча, Цириха или Лондона да би свирали на финалу у варошици са 1.500 становника, од Горњег Милановца удаљеној 34 километра. Покровитељ првог Сабора је општина Милановац, организатор Културни центар из тог града, а замисао да се оснује овакав музички догађај дао је Гвозден Николић, дописник ТВ Прва и власник „Гласа западне Србије” из Чачка.
- Жеља нам је да уметнике на овом инструменту, који је одомаћен у нашем народу, представимо на великој и озбиљној сцени, да одавде понесу звање мајстора виолине, развеселе народ нашег краја и убрзо приредба постане оно што је данас Сабор трубача у Гучи – каже Николић за „Политику”.
Домаћини се својски труде да одбране част, гостопримством и програмом сабора. Такмичаре ће пратири оркестар Перице Васића, догађај ће забележити ТВ Пинк у одложеном преносу а у три саборска дана, по нашим обичајима, стаће и изложбе пољопривредних производа, машина и женских рукорада, кола и арије културно – уметничких друптава и концерти певача са естраде.
Не може изостати ни највећи лонац свадбарског купуса на свету (560) литара којег из родних Мрчајеваца довози мајстор свог заната, Милун Тошић, а најлепше ће бити победницима на такмичењу. Прва награда за младе виолинисте је скутер, за сениоре „шкода фабија”.
Др Драгослав Петровић, композитор и социолог из Ниша бележи у својој студији:
„Иако се не зна прецизније када је доспела у ове крајеве,
виолина такође представља наш традиционални инструмент, с обзиром да је присутна више од једног века. Најчешће је била у функцији пратње народних песама и најпре су је прихватили Цигани, као `најстарији професионални музичари`. Код Влаха, у источној Србији, под називом l’uta, виолина је један од најомиљенијих музичких инструмената без кога се није могла замислити ниједна светковина (игранке, славе, свадбе и сл.). Иначе, у традиционалне музичке инструменте српског народа на којима се најчешће изводила тзв. изворна народна музика спадају: гусле, гајде, фрула, тамбура и шаргија (саз)”.

У једној повесној белешци наводи се да је Милош Обреновић основао први војни оркестар у Србији са европским музичким инструментима. „На његов позив 1831. године дошао је у Србију Јосиф Шлезингер (1794 – 1870), музичар и капелник. Био је из Сомбора, у то доба први музички писмен стручњак у Кнежевини и донео је трубу. Мустафа оберлаутер (гласан, бучан, јак, главни букаџија), свирач на виолини и зурлама до тада је увесељавао српског владара и његову свиту, па је занимао чак и странце, иначе не много расположене према турској музици”.

Прва опера изведена у Београду (1894), која је морала мати и виолинску секцију, била је Блоудекова „У бунару”, под диригентском палицом Јосифа Свободе. Већ 1903. изведена је прва српска опера „На уранку”, Станислава Биничког.

Данас се овај инструмент у Србији може купити, дабоме и преко огласа на Интернету. Један од њих нуди виолине за мајсторе по различитим ценама. Неки власник продао бих своју виолину за 3.000 евра, тврдећи да је то „страдиваријус” израђен још 1730. године, док је најјевтинија понуда од 12 евра при чему сопственик наводи да је његов инструмент благог звука.

О вековном присуству виолине у нашим крајевима сведочи, шта да се ради, на свој начин и старинска народна мудрост: „Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију”.”

ГЗС/ Политика (Г. Оташевић)

 













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 74.640.632 посета
Тренутно на сајту: 103 посетилац(a)