Прва класа продаје се за 24 динара по килограму, накупци за другу класу узимају највише 15 динара, док се јабука за прераду плаћа свега 4 динара.Они који су остварили прву класу јабука сортама које су тражене на иностраном тржишту попут 23-годишњег Добросава Јелића из чачанског села Миоковци имају унапред осигуран пласман и спремно улазе у нову сезону.

Добросав Јелић, млад и озбиљан пољопривредник из села Миоковци код Чачка, Фото: Агропрес

“ На 12 хектара имам воће ,одлучио сам се за воћарство јер искрено мислим да ће ту бити нешто, да могу да опстанем, а да радим у фирми за плату од 25.000 динара немам рачуна. Kод себе немам радно време, одморим када хоћу и испланирам обавезе како ја хоћу “, објашњава нам разлог опредељења за бављење овом граном пољопривреде, млади, успешан воћар, Добросав Јелић из чачанског села Миоковци.

 
Деведесет одсто рода јабуке заврши на руском тржишту, захваљујући квалитету, Фото: Агропрес

“ Све мора да се стигне, парцеле под воћем захтевају велики рад и улагање. Ту су два хектара под крушком, трешње, кајсије и око шест хектара јабуке сорти црвени и златни делишес, ред чиф и јонаголд.То су сорте које су актуелне за руско тржиште. Са друге стране, засад мора да буде деветка, јер захтева уску садњу, али мора имати и противградну мрежу,  јер без ње на селу више не може да се ради”, каже за Агропресс Добросав Јелић.
Приноси јабуке у засадима Јелића су огромни. На једном хектару са 4.500 -5.000 стабала ове воћке постиже се око 6-7 вагона.
У јабуку се највише улаже јер она и доноси најбољи род, док крушка и трешња, као сезонско воће,може да изненади са лошом годином,али и ценом.
“ Прошле године трешња је имала лошу цену, око 40 до 50 динара за руско тржиште, после је регина каснија сорта имала неку цену која је била приступачна, али нема зараде, најбоља је са сортама јабуке које сам поменуо и које са применом агротехничких мера и противградном мрежом могу да остваре прву класу која једино може спасити воћара”, каже Добросав за Агропресс.
Јелић додаје да едукација младих пољопривредника може бити од вишеструке користи, јер данас сељак мора бити образован.

Без противградне мреже, воћари не могу да рачунају на квалитет, тврди Јелић, Фото: Агропрес

“ Kористио сам субвенције и приликом подизања засада, куповине садница, система за наводњавање и куповине противградне мреже. Без субвенција сматрам да не би могли да опстанемо, али ни постигнемо да ова грана пољопривреде за нас буде профитабилна.

Ја сам успео да остварим квалитет, 90 одсто рода је прва класа ,а да би се то постигло, мора се усавршавати и финансијски улагати, јер само за подизање засада неопходно је око 40.000 евра”, додаје Добросав Јелић за Агропрес.



Агропрес, ГЗС