јер нам време у коме живимо не даје пуно примера за тако нешто.

Ипак, мали општински клуб, Мајдан, основан пре више од 60 година, иде у супротном смеру и опстаје у турбулентно финансијско време највише захваљујући занесењацима и фудбалским поклоницима који издвајају и преко потребне мере не би ли стабилизовали ситуацију.

Спонзора има, могло би их бити још више, а општина издваја одређена средства али она су, наводе у клубу, ипак мала.

Реалност је да би се клуб угасио да причу не форсирају "домаће снаге" које чине управа клуба и фудбалери.

"Имамо 27 регистрованих играча, и сви до једног играју волонтерски, нама је у крви да помажемо наш клуб за кога бисмо све дали", истиче за Глас западне Србије економ у Фудбалском клубу Мајдан подно Рудника, Драгослав Игњатовић.

Ми, додаје, живимо и радимо за Мајдан, а колико је само било добрих ствари, забава, дружења, то је нешто непроцењиво.

"Сваки меч који одиграмо код куће обичај је да обележимо свечаном вечером после које следи план за даље. Седнемо и договарамо се са чиме располажемо и како ћемо прегрмети наредни период. Ето тако, али некако иде. Док је нас, биће и Мајдана", поручује члан клуба основаног мало после горњомилановачког Такова.

Каже да за клуб наступају играчи не само из Мајдана него и из других села и заселака, са Рудника...

"Скупило их се са разних крајева, сви су солидарни, вољни да помогну, играма, залагањем а и подршком са стране на сваки начин", каже он.
Када је недавно била утакмица у Такову, екипа је отишла, али је економ заборавио легитимације свих играча па утакмица није могла да почне.
Ипак, он је тих 50 километара, од Такова до Мајдана и натраг, прешао за невероватних пола сата.

"Ма журио сам страшно. Страст према клубу је толика да нисам ни гледао брзину у том моменту, да не избаце екипу са утакмице за записничким столом. Нисам хтео да се припише клубу нешто, дао сам се у бег и ’сео’ на гас. Шта ћу, морао сам", напомиње саговорник ГЗС.

Мајдан се такмичи у Општинској лиги Горњег Милановца, тренутно заузима осмо место и сигурно је да ће ту и остати наредне сезоне.
"Нећемо испасти јер немамо где! Али важно је да се боримо и да смо скупа сви заједно. Држимо се", закључује Игњатовић.

Утакмице овог малог тима лепо су испраћене, ако се има у виду ранг такмичења, али је свима најважније добро дружење, забављање и догодовштине, којих је у Мајдану увек у изобиљу.

Глас западне Србије