и од тада ми све иде низбрдо. Немам ни кров над главом јер немам од чега да плаћам кирију... - овако Драган М. (64) објашњава зашто је топао кревет и оброк морао да потражи у Прихватилишту Центра за социјални рад у граду на Морави, намењеном жртвама насиља и незбринутима.

Човеку који тек догодине стиче услов за пензионисање ових хладних зимских дана друштво најчешће прави Милосава К. (79) из чачанског села Пријевор, коју су социјални радници затекли у оронулој кући која само што се није била обрушила...

"Плафон је испуцао током бомбардовања, потом га је земљотрес докусурио, а ветар је однео цреп. Зато су ме буквално извукли из куће и довели овде, док је не поправе, па да могу да се вратим", вели Милосава.

Социјални радник Сузана Миковић каже да свакодневно посећују домаћинства по рубним подручјима града, како би се на терену упознали са ситуацијом у угроженим породицама - посебно старачким.

Сузана Миковић на радном месту, фото: Ноости

"Трудимо се да стигнемо до свих и збринемо их. Наилазили смо на случајеве у забаченим селима где су махом старији остављени сами: без огрева, хране или лекова, па пожуримо да све то обезбедино. Иначе, у Прихватилишту увек дежурају волонтери, а ноћу и чувари. Корисници добијају сва три оброка, овде им је топло и сигурно, па овај објекат за многе у Чачку и околини представља својеврсну оазу. Посебно у случајевима породичног насиља или када су овакве временске непогоде", каже Сузана Миковић, напомињући да на овој адреси свако може да се задрже најдуже пола године.

Новости/В. Илић