Данас је празник цара Константина и царице Јелене

Српска православна црква данас прославља Светог цара Константина и царицу Јелену.

Празник цара Константина и његове мајке царице Јелене установљен јер је цар Константин Миланским едиктом 313. дао хришћанима слободу вере и окончао њихов прогон, па је црква одлучила да овај римски царски пар прогласила светитељима.

Цар Константин рођен је 272. године у Наису, данашњем Нишу у Србији. Његови родитељи били су цар Констанције Флор и царица Јелена, по неким историјским изворима, постоје тврдње да је био српског порекла.

После смрти оца, 306. године, од војске је проглашен за августа (сувладара) северозапада Римског царства.

Још за живота добио је назив Равноапостолни. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама.

Три велике борбе имао је Константин кад је постао цар: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.

Пред борбу са Максенцијем, када је Константин био у великој бризи и сумњи у свој успех, појавио му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, на коме је било написано: “Овим побеђуј”.

Цар је наредио да се направи велики крст, сличан ономе што му се јавио и да се носи пред војском. Силом крста, он је задобио славну победу над бројно надмоћним непријатељем.

Одмах потом цар Константин издао је едикт (закон) у Милану, 313. године, којим је забранио дотадашњи прогон хришћана.

После победе над Византијом, саградио је град раван Риму на Босфору и назвао га Константинопољ.
Преминуо је 22. маја 337. у близини Никомедије, а сахрањен је у Цариграду, како су касније назвали Константинопољ, у цркви Светих апостола, његовој задужбини.

Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску вјеру.

У Јерусалиму је пронашла Часни крст који су незнабожци бацили изван града и засули смећем, подигла је многе цркве – као што су над пећином Рождества Христовог (на Гори Маслинској), на месту Вазнесења Христовог у Гетсиманији; на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 храмова.

Када је пронашла Часни крст и ископала га, Света царица Јелена га је ставила на једног мртваца, јер је управо тада пролазила једна посмртна поворка, који је васкрснуо на очиглед свих присутних.

Од тог дана православна црква празнује тај догађај, 14/27. септембар као Крстовдан.

У својој 80. години умрла је ова света жена 327. године. Уз војну пратњу Јеленини остаци су допраћени у Рим, где су сахрањени у маузолеју који је Константин изградио уз цркву св. Марцелина и Петра и раније одредио као место свог укопа.

Јелена је сахрањена у порфирном саркофагу и њене мошти су једним делом накнадно пренесене у Цариград и сахрањене у царском маузолеју при цркви Светих апостола уз њеног сина.

Мошти преостале у Риму су у 9. веку послате у Ремс у Француску, а остатке мошти је папа Иноћентије II (1130—1143) сместио у римску цркву Свете Марије, како би их заштитио од лопова.

 

 

ГЗС