смањења плата и неизвесности око даљег кретања економије, многе банке већ су подигле минимално учешће за стамбене кредите са досадашњих 20 на 30 одсто.
Купцима је, практично, за просечан стан од 50.000 евра у односу на само пре неколико месеци, сада потребно да "искеширају" 5.000 евра више. У односу на раније године разлика је још већа. Уместо 5.000 евра, колико је за овакав стан требало да се обезбеди учешће пре 10 година, данас је у џепу потребно имати три пута више.
„Па ко то има. Пре десетак година учешће је било 10 одсто и породице су успевале да сакупе по неколико хиљада евра. Неки су учешће обезбеђивали и уз помоћ кеш кредита, а данас је учешће од 30 одсто много теже обезбедити", каже Марко који је купио стан 2009. године са учешћем од 10 одсто.
У "златно време" стамбених кредита, пре десетак година, некретнина је могла да се купи на кредит и ако сакупите само 10 одсто вредности као учешће. Тако је било све до маја 2011. године, када је Народна банка Србије донела одлуку о мерама за очување и јачање стабилности финансијског система којима је, између осталог, прописала и повећање учешћа за стамбене кредите индексиране у еврима на 20 одсто.
„Критеријуми за одобравање кредита у директној су пропорцији са ризиком који постоји на тржишту, а који тренутно сигурно јесте већи него пре избијања пандемије. Зато звучи логична реакција банкара који морају да испрате сваки моменат повећаног ризика", каже Душан Узелац, економиста и оснивач портала Каматица.
Банке су овде у извесној предности и зато што се сваки зајам одобрава индивидуално, а упркос бројним прописаним критеријумима, банка у највећем броју случајева има дискреционо право да одбије клијента чак и без посебног образложења.
„Грађани који раде у тренутно "критичним делатностима", попут туризма или угоститељства, за банке представљају осетљиве категорије и оне ће сигурно бити опрезније када обрађују ове кредите. Такође, ако клијент ради у било којој делатности којој прети нови прекид пословања у случају новог налета вируса до краја године, биће му знатно теже да добије зајам", наглашава Душан Узелац.
Оно што би за будуће купце станова могло да буде утешно је што познаваоци прилика на тржишту сматрају да се остали услови за добијање стамбених зајмова, попут камата или рока отплате, ипак неће значајно мењати, односно погоршавати.
Чак напротив, због мање тражње и страха грађана од задуживања могло би да се деси да каматне стопе буду и нешто повољније, пошто ће конкуренција натерати банке да се разним погодностима боре за клијенте.
Поштравају се услови и у региону. Банке у Хрватској су ових дана поново почеле да размењују податке о обвезама клијената ради процене њихове кредитне способности, што би могло још више отежати добијање кредита.
Поједине банке наводе да су, услед опште несигурности и смањења прихода великог броја грађана, већ пооштриле услове одобравања кредита.
Смањење месечних прихода често се односи "управо на различите додатке на плату", па су увеле привремене мере којима се из кредитне способности искључују додатна примања као што су бонуси, приходи од најма или приходи од туризма, као и одређени додаци на плату попут накнада за превоз, теренских додатака и слично.
Курир/ГЗС
