Вредносно, највише ракије извозимо у Хрватску, Немачку, Црну Гору, Сад и БиХ.
Највећи раст вредности извоза у овој години забележен је на тржиште Швајцарске. Поред тога, наши произвођачи освајају и нова тржишта као што су Кипар, Азербејџан, Малта”, кажу из Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије.

Према подацима Републичког завода за статистику, процена је да ће ове године производња шљиве бити већа за 15 одсто у односу на прошлу годину, тако да ће ово позитивно утицати на даљи раст производње и извоза ракије од воћа, с обзиром да се око 70 одсто шљиве преради у ракију, кажу у Удружењу.

Квалитет нашег националног пића - ракија од воћа, препознат је у свету што показује константан раст извоза из године у годину, као и награде које освајају наши произвођачи на међународним такмичењима.

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, прошле године произведено је око 26,1 милион литара ракије. Процена је да са количином ракије за сопствене потребе у домаћинствима, укупна количина произведене ракије износи око 50 милиона литара.

Држава је и ове године определила подстицајна средства за изградњу објеката и набавку опреме, уређаја и машина за произвођаче јаких алкохолних пића, који се исплаћују у максималном износу од 60 одсто од вредности реализоване прихватљиве инвестиције, а за произвођаче који имају регистровану географску ознаку - 70 одсто.

У Регистру произвођача алкохолних пића тренутно је активно око 930 произвођача. Последњих година просечно се годишње у Регистар упише око 100 нових произвођача, док се одређени број испише.

Иначе, први српски патент, заведен код Управе за заштиту индуструјске својине под редним бројем 1, давне 1921. године, јесте управо Уређај казана за печење ракије, Јовановић Т. Милана, казанџије из Новог Сада. Његов патент уствари је регистрован неких 12 година раније и то у Аустроуграској, 14. сепембра 1909. године.

ГЗС/ПКС