географска распрострањеност и врло
изражена разноликост конзума, већ и то што и у таквим условима она успешно држи
корак са територијално консолидованијим и техничко-технолошки развијенијим
дистрибуцијама, на пример са „Електровојводином“ и „Електродистрибуцијом
Београд“. Како то успева и шта јој
одређује планове, питали смо Срђана
Ђуровића, директора „Електросрбије“.
Специфичности које сте поменули
умногоме утичу и на планове и на домете „Електросрбије“. То што ми, ипак,
држимо корак са најбољима у ЕПС-у резултат је у првом реду добре традиције и
сталних напора да се напредује. Ако то личи на такмичење, онда морам да кажем
да ови наши напори и произлазе из креативног такмичарског духа, који нас
подстиче да тешкоће савладавамо упорним и квалитетним радом, чак и у условима
када недостају финансијска средства, па и када мањка одговарајући број
запослених. У том смислу планови ПД „Електросрбија“ у Краљеву израз су реалних
потреба за побољшањем свих перформанси ЕД система. У најкраћем, наш основни циљ
је да обезбедимо равномеран и одговарајући развој дистрибутивног система на целом
конзумном подручју „Електросрбије“.
Да ли то подразумева
и одговарајућа улагања у брдско-планинска подручја?
Ми бринемо о снабдевању
електричном енергијом купаца на веома разуђеном, претежно брдско-планинском
подручју западне и централне Србије. Због тога, оно што спада у равничарски и
урбанизовани део нашег конзума не одређује превасходно планове за квалитетну и
сигурну испоруку електричне енергије, већ управо крајеви до којих се тешко
стиже, нарочито зими. Отуда се приоритет у годишњим плановима даје управљању
објектима 110 kV и 35 kV, и то нарочито у погледу њиховог континуираног
одржавања током целе године. У првом кварталу ове године, на пример,
најкритичније тачке погонске спремности биле су у брдско-планинским подручјима.
И поред добрих припрема за зимску сезону, под снегом и ледом, долазило је до
кидања проводника и ломљења стубова, нарочито на нисконапонској и
средњенапонској мрежи. Сви ови прекиди отклањани су у најкраћем могућем року.
Када ово истичем, онда морам да поменем да промет електричне енергије у
руралним срединама не покрива трошкове одржавања електроенергетских објеката у
тим крајевима, што је додатна потврда да се у пословној политици
„Електросрбије“ заиста води рачуна о равномерности развоја ЕД система у целини.
Будући да су нам брдско-планинска
села углавном опустела, како задржати стручњаке у тим крајевима?
То је већ питање које не зависи
само од „Електросрбије“. На 25000 километара квадратних врло разуђене
територије нашег конзума једноставно није могуће равномерно распоредити стручњаке
када их ни у целини гледано немате довољно, а немамо их. Недостају нам искусни
електромонтери и електроинжењери и требало би их што пре запослити барем у оном
броју који је предвиђен Годишњим планом пословања. Ангажовање таквих стручњака
у руралним срединама могуће је само на временски одређеним пословима, али и то
подразумева да имамо одговарајући број теренских возила, за која ове године
није могло да се намени довољно финансијских средстава.
„Електросрбија“ се
истиче у наплати потрошње, а најбоља је била у мартовском репрограму дуга.
Склопила је више од половине укупно потписаних споразума са купцима. Који је
био ваш разлог за овакав успех?
У прва три месеца ове године „Електросрбија“
остварила је кумулативно наплату од 93,23 одсто фактурисане реализације, што је други резултат међу ПД ЕД ЕПС-а, одмах иза
„Електровојводине“. То је за нас
врло значајан успех, тим већи ако се узме у обзир платежна моћ купаца на
појединим конзумним подручјима у
Србији. Сматрам да смо добро обавили посао јер смо у марту склопили више од
38.000 споразума о регулисању старог дуга, од којих 34.000 са домаћинствима.
Овакав тренд настављамо и у
априлском делу акције „Без камате, на рате“, с тим што сада имамо боље погодности
да премашимо мартовски успех. Реч
је о томе да у првом делу ове акције није било омогућено да дуг из 2012. године репрограмирају утужени купци,
а да у априлском јесте. Најбољи резултати
у марту били су у Крушевцу, Аранђеловцу и Ваљеву, али укупан одличан резултат
постигнут је захваљујући
великом ангажовању запослених у сектору трговине. Нема сумње да је потписивање овако великог броја
споразума помогло да се увећа наплата на
тромесечју, јер је услов за
споразум био плаћање приспелих
рата у 2013. години.
Када смо већ код наплате, колико купци дугују
„Електросрбији“ за испоручену електричну енергију?
Наша укупна потраживања почетком априла износила су 12,7 милијарди
динара. Привреда дугује више од
шест милијарди, а гро тога дуга је код предузећа у реструктурисању. Већина тих предузећа и
даље су велики потрошачи електричне енергије, тако да се њихов дуг из месеца у
месец увећава. Такође, са већином њих у марту нисмо склопили споразуме о регулисању старог дуга, јер нису
били у могућности да измире доспеле рачуне у 2013. години. Колико је то озбиљна ситуација довољно говори податак да само два таква предузећа дугују више од 700
милиона динара. Већини тих купаца обуставили
смо испоруку електричне енергије и у току
је судски поступак за наплату потраживања.
Да ли и ви, као остали, имате софтверски проблем
да раздвојите дуг за енергију од укупног износа камате и како ћете то учинити?
„Електросрбија“ у свом пословању примењује важеће законске прописе,
тако да смо камату увек обрачунавали
сагласно важећим законима. Немамо никакав софтверски проблем и у сваком тренутку имамо информацију о износу основног дуга и износу камате, било да
је реч о групи домаћинстава или групи вирманаца.
Поседујемо софтверско решење које
нам у сваком моменту омогућује
да раздвојимо те податке, што је
и основ за функционисање и примену
линеарног каматног рачуна.
Са прошлогодишњих 16,26 одсто губитака
електричне енергије, „Електросрбија“ се и даље одржава у златној средини међу
ПД ЕД. Међутим, ви имате средине са изузетно великим губицима? Шта са њима?
Када је реч о губицима, Огранак Нови Пазар у ПД
„Електросрбија“, са 38 процената губитака,
значајно утиче и на резултат целог ПД иако имамо и огранке са знатно мањим од просечних губитака у ЕПС-у. Зато смо у новопазарском
огранку од јануара ове године кренули са акцијама суперконтроле, у којима ангажујемо најбоље и најискусније
контролоре из других огранака.
Ове акције су изузетно ефикасне,
тако да су само током једног дана у Тутину нађене 33 неовлашћене потрошње. Будући да су санкције за
крађу струје врло благе, а судска пракса неуједначена, једини ефикасан
начин да се у овом крају губици
смање јесте измештање мерних
места. За то је, међутим, потребно доста средстава, које наше ПД тренутно нема. Ове године планирали смо набавку 1.800 мерних ормара, али то је само мали део онога шта треба да урадимо у Огранку Нови Пазар, где је неопходно изместити 40.000 мерних
места.
Како бисте, у најкраћем, оценили актуелно
материјално-финансијско стање у „Електросрбији“ на крају првог тромесечја ове
године?
Прво тромесечје ове године наше ПД је окончало без неизмирених обавеза
према добављачима, држави и
запосленима и са 1,2 милијарде
динара на текућим рачунима. У току су поступци набавке неопходног електроматеријала и опреме за реализацију плана
одржавања и инвестиција, али и за реализацију
услуга прикључака и заједничког улагања у укупном износу од око две милијарде динара. Ако се узму у обзир редовне
месечне обавезе, које нису мале,
јасно је да је у наредном периоду
неопходно максимално интезивирати рад
на наплати потраживања како бисмо планове реализовали без угрожавања ликвидности
ПД.