Пројекат вредан
3, 5 милиона немачких марака
„На
данашњи дан, пре тачно 20 година пуштен је у рад водовод у месној заједници Љубић село, за другу и трећу висинску зону, када је након две
године рада и ангажовања око 250 људи у централним и режијским одборима,
завршен објекат по пројекту који је у то време вредео око 3,5 милиона немачких
марака“, рекао је за Глас западне Србије Миломир Николић, ондашњи председник месне заједнице. Нагласио је да је
реализацијом овог пројекта водом снабдевено 550 домаћинстава, а са претходним
решењима у оквиру 1. висинске зоне 95% становништва од њих 7300 у овој месној заједници добило је здраву
пијаћу воду.
„У
оно време овај пројекат био је готово незамислив, али захваљујући труду
грађана, месне заједнице и мог претходника на месту председника, Димитрија Ђорђевића, који је
покренуо читаву акцију, и уложених укупно 11 година рада и 15 милиона немачких
марака у инфраструктуру, Љубић данас има једну еколошку целину, и решено питање
пијаће воде и канализације“, истакао је он. Према његовим речима, режијски одбор одиграо је
значајну улогу подстичући људе, па је чак 99% грађана из месне заједнице прихватило
акцију градње водоводне мреже. „У Љубићу је пре 1992. године било у употреби
280 бунара, а према анализама у 80% њих воде је била хемијски неисправна и
неподобна за пиће“, наставља Николић.
Бринуло се о социјали и будућности
Посебно је занимљиво да је приликом реализације
постојао и социјални моменат, јер је изузетно добрим и праведним решењем чак и
домаћинствима без довољно средстава омогућено да добију воду. „Овим
домаћинствима омогућено је да путем радних надница, које су обрачунаване по
тржишним ценама, одраде свој део трошкова“, навео је Николић. Читав подухват
изградње водоводне мреже у Љубићу био је веома добро замишљен, о чему говори
чињеница да се приликом његове реализације мислило и на будућност. Наиме,
капацитети изграђене мреже превазили су потребе месне заједнице Љубић село, јер
је било замишљено да се на њу прикачи и село Ракова, што се и остварило.
Мештани Љубића уложили су око пола милиона ондашњих немачких марака у изградњу,
за потребе прикључења ракове.
Неговановић - добар пример слоге и заједничког рада
Вељко
Неговановић, председник Скупштине града, посебно је нагласио чињеницу да је
рзавска вода у Чачак прво стигла управо овде. „То је био изузетан подухват у
сваком смислу, људи су имали велику визију и сложно су радили на њеном
остварењу. Након 20 година жао ми је што је такве слоге и полета тешко наћи у
народу, а ово је прилика да се подсетимо тих времена“, казао је он, и додао да
то треба да служи за пример осталим месним заједницама како заједничким снагама
треба решавати животне проблеме.
Пресудна улога режијских одбора и самодоприноса
Оновремени
режијски одбор имао је задатак да изврши неопходне припреме за извођење пројекта,
да ангажује људе, да их усмери, да успостави контакт са извођачима и
пројектантима, и да среди имовинско-правне односе, рекао је Миљко Луковић, који
је пре 20 година био председник тог одбора и тиме потврдио казивање Миломира Николића.
„Пројекат је тада обухватио 550 домаћинстава, грађани су били веома
дисциплиновани по питању плаћања и рада на терену, па је пројекат, на
задовољство грађана, брзо завршен, иако је изградња водоводне мреже у другој и трећој висинској зони веома тешка“, каже
Луковић за нашу продукцију.
„Ми
смо се организовали као месна заједница, и сопственим средствима од
самодоприноса извели тај посао“, надовезује се на причу својих саговорника
Димитрије Ђорђевић, који је био председник месне заједнице у време када су радови
на изградњи започети. „Ми смо се определили да унапређујемо начин живота народа“,
наставља он, „а располагали смо значајним средствима од самодоприноса, које смо
мудро искористили за потребе грађана“. Посебно је нагласио значај режијских
одбора, који су одиграли кључну улогу и били основа стратегије деловања, будући да су обавештавали
људе шта је конкретно у плану да се ради, колико то кошта и када би требало да
буде завршено. У то време на
челу
режијског одбора за први реон био је Драган Кузмановић, Драгомир Богдановић за други реон, Радош Ђорђевић за
трећи, Милисав Митровић за четврти реон, а у пододборима су били Миладин
Вукосављевић и Томо Радуловић.
„Руководство
месне заједнице имало је задатак да сагледава ситуацију и проналази људе који
су спремни и способни да изнесу највећи део посла, а резултат таквог рада је
управо ова водоводна мрежа“, рекао је Ђорђевић. Казао је да су припремне радње
обављане у периоду дугом десетак година, како би пројекат и инвестиција били
спроведени у дело, и наглашава да је данас свих 1700 домаћинстава снабдевено
водом.
Оно по чему се подухват грађана ове месне заједнице
посебно издваја, јесте чињеница да је водоводна мрежа у Љубићу била прва која је на територији
Чачка имала воду са Рзава,
и прва у другој
и трећој
висинској зони на читавом
систему који данас напаја Ариље, Пожегу, Чачак, Лучане и Горњи Милановац.
ИЗВОР – ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ