Не зна се где је нестало 11 милиона динара за уређење реке Бјелице 


U SRBIJI JOŠ DANAS TOPLO, OD SUTRA OSETNO HLADNIJE              Ističe rok za registraciju trotineta, kazne i do 120.000 dinara              I ove godine besplatni udžbenici za određene kategorije učenika              U Ljuboviji se 11.maja održava Gastro festival              Vučić: Utvrđeno je da Srbija nije odgovorna za navodni genocid u Srebrenici             

 
Не зна се где је нестало 11 милиона динара за уређење реке Бјелице
Trenutno na sajtu: 379       |       Podeli:
21.04.2014 | 0 коментар(а)



Лучани – Вода у Драгачеву се коначно повлачи, река Бјелица враћа се у корито, магистрални пут



Лучани – Гуча је поново проходан, а штета нанета домаћинствима и пољопривредном земљишту је велика. Председник општине Лучани, Младомир Сретеновић, изјавио је данас да је Републички штаб за ванредне ситуације предузео хитне мере како би се сагледало стање на поплављеном подручју у Драгачеву и предузели кораци за санацију настале штете. Он је одржао састанак са министрима саобраћаја и грађевине, Александром Антићем и Велимиром Илићем, представницима Штаба за ванредне ситуације, привредних друштава и месних заједница.

Средства дозначена, али ток Бјелице није регулисан

Према његовим речима, река Бјелица је у току од 20 километара угрозила становништво, оранице, ливаде и привредне објекте, а велике штете су причињене у Ђерачу, Вичи, Турици и Пухову.

Министар одбране, Небојша Родић је пре неки дан приликом обиласка поплављених делова рекао да су из буџета Републике још давно опредељена средства за чишћење тока Бјелице, за која не зна где су завршила. Имамо пројекат за регулацију слива Бјелице на дуже стазе, а да би се тај посао завршио довољно је 20 милиона динара“, навео је Сретеновић, додајући да се то односи на део тока од моста у Крстацу до ушћа у Западну Мораву.

Средства су, поновио је он, дозначена општини Лучани у претходном периоду, међутим, остаје непознато зашто ток није регулисан, што се, истакао је, мора испитати.

Према његовом мишљењу, стручњаци морају обићи терен, како би се решио проблем оштећених мостова, а за санирање клизишта на подручју Драгачева пола буџета би било недовољно.

Начелник Одељења за ванредне ситуације Моравичког округа, Драгиша Броћић, је објаснио да оскудан буџет мале општине Лучани није довољан за одбрану од водене стихије.

Проблеми су почели 18. априла, киша је непрестано падала, а Србијаводе у чијој је надлежности Бјелица су обавештене о томе“, подсетио је он, и напоменуо да је ова река увршћена у водотокове првог реда, јер је било немогуће спречити поплаве, чак и при мањим падавинама.

Говорећи о тренутном стању на угроженом подручју, Броћић је навео да је Бјелица у тенденцији опадања, од 40 до 50 цм и вратила се у корито, а исти случај је и Горушицом. Што се тиче места Ђераћ, река се повукла у корито, а део воде је остао са десне стране пута Лучани – Гуча.

Река Дљин се није вратила у корито, Дљинско поље је и даље под водом, која се налази на 10 до 15 метара од кућа“, нагласио је он. Како је рекао, у кругу „МБ наменска“ присутне су подземне воде, иако имају тренд опадања.

Настављена је активност органа јавних и других предузећа у општини Лучани на сагледавању стања, процени настале штете, а Црвени крст је обезбедио 10 апарата за сушење влажних зидова“, закључио је Броћић.

Средства недовољна, за клизиштза неопходно 450 милиона

Директор „МБ наменска“ Лучани, Радош Миловановић, је истакао да водоток Бјелице није никада чишћен, јер да је то урађено вода би пролазила брзо и ништа од овога се не би десило, и оценио да је тренутна ситуација „брука и срамота“. Он је замолио све надлежне и мештане да се пробуде, како би се овај посао завршио, јер ништа друго неће решити проблем.

Појава клизишта у нашој општини датира од 2006. године и до сада ништа није урађено. Моје предузеће располаже само са једном комбинованом машином и старим камионом, а за ове намене од Републике нису опредељена значајна средства“, казао је директор ЈП Дирекција за изградњу општине Лучани, Ненад Матијашевић.

Према његовим речима, за чишћење водотока и притока реке Бјелице потребно је, према проценама, око 4,5 милиона динара. Он наводи да се ова река 15. пут излила и да део одговорности сноси Република јер не даје довољну подршку.

Представник општинске управе задужен за село, Милић Домановић, је истакао да су највеће штете претрпеле малине, између 40 и 50 процената, које су засађене на 150 хектара и да губитак по том основу износи 80 милиона динара.

Угрожено је земљиште површине 350 хектара, принос кромпира ће бити мањи за 20 посто, колико и у воћњацима, и стање је заиста алармантно“, напоменуо је он.

Домановић је подсетио да је општина пружала подршку пољопривредницима кроз субвенције, међутим, поплаве су угрозиле те напоре, па су се ратари нашли у веома тешкој ситуацији. Он је оценио да ће девизни прилив од пољопривреде бити знатно мањи у односу на претходну годину.

Министри: општина Лучани да пошаље извештај о штети

Министри саобраћаја и грађевине, Александар Антић и Велимир Илић, захтевали су од лучанске локалне самоуправе да сутра до девет сати пошаљу извештај шта је најнеопходније за прву помоћ због изливања тока реке Бјелице која је причинила велике штете, како би реаговала Влада.

„Дошли смо да сагледамо ствари и нађемо бар део решења, а ови проблеми имају генезу и дугу историју", навео је на састанку министар Антић, додајући да они нису решавани у срећно време, а министар Илић је навео да корито реке Бјелице није уређено иако је 2010. године општина Лучани за то добила 11 милиона динара.

„Проблеме морамо решавати по приоритетима, водећи рачуна о сваком динару. Прво помоћи онима којима је вода однела дрва, намирнице и храну за стоку“, казао је министар саобраћаја.

Он каже да сутра на Влади морају знати колико је новца за то неопходно. Према његовим речима, други приоритет је решити најхитније проблеме на саобраћајницама.

„Пут Лучани - Гуча је пуштен у саобраћај, међутим треба сагледати стање на локалним путевима где такође треба проблеме решавати по важности“, истакао је Антић.

Према његовој оцени, локалне самоуправе су у лошим стањима, односно мали су им буџети, али и у републичком стање не улива оптимизам.

Невоље у сиромашним подручјима

Антић сматра и да је природа негде непоштена, јер је како је навео, направила невоље најсиромашнијим подручјима попут овог. „Општине из својих буџета немају могућност да саме реше проблеме, неопходно је да се укључи држава у већој мери“, поручио је он.

Према његовом мишљењу, треће најважније питање је решавање тока Бјелице коју је неопходно очистити како се поплаве не би понављале.

„Послаћемо екипу стручних људи који ће предложити краткорочне, средњорочне и дугорочне мере за изналажење решења у лучанској општини“, казао је он, напоменувши да у појединим општинама није било заједничке жеље да се отклоне ове тешкоће у претходном периоду.

Илић: Средства додељена али ништа није учињено

Министар грађевинарства и урбанизма, Велимир Илић, рекао је да је општина Лучани 2010. године од надлежних добила 11 милиона динара за уређење корита реке Бјелице, међутим, упркос томе, ништа није урађено.

Илић је изразио очекивање да ће по завршетку аутопута проблеми са којима се суочавају Лучани и Пожега бити трајно речени. „Такође, морамо помоћи сељацима и из робних резерви упутити храну, јер народ мора бити збринут, а домаћинства заштићена“, рекао је он.

Антић и Илић су поручили да ће држава помоћи најсиромашнијим општинама у санацији клизишта и оштећених путева.

Глас западне Србије




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.142.252 посета
Тренутно на сајту: 379 посетилац(a)