DVE STOLICE, JEDAN ČOVEK: KADA MEDIJ POSTANE STRANKA, STIGNU JAJА

U Čačku se već odavno ne postavlja pitanje da li je Stojan Marković politički akter – to je nesporno. Suštinsko pitanje je kako

 je spojio nespojivo i zašto je taj model postao neodrživ. Medij čiji je vlasnik i urednički pokrovitelj jedini je u gradu, a verovatno i šire, u kojem novinari sede u skupštinskim klupama kao odbornici, dok direktor i glavni urednik istovremeno vode opozicione konferencije za medije, tribine i političke skupove.

 

Reč je o jedinom mediju koji faktički ima sopstvenu odborničku grupu, sa Markovićem kao njenim političkim šefom. Time je, po oceni mnogih u javnosti, pređena crvena linija – ne simbolički, već institucionalno. Novinarstvo, politika i politikantstvo nisu samo pomešani, već svesno spojeni u jedan mehanizam uticaja, u kojem se informacija koristi kao sredstvo političke borbe, a političko delovanje prikriva novinarskim legitimitetom.

KADA SE SPOJE NOVINARSTVO, POLITIKA I POLITIKANSTVO – JAVNOST ODGOVORI JAJIMA

Takva praksa godinama je proizvodila medijske spinove, selektivne istine i personalizovane napade, uz stalno pozivanje na „slobodu medija“ kad god bi se postavilo pitanje odgovornosti. Kritika se predstavljala kao represija, a politički porazi kao „napad na nezavisno novinarstvo“. Taj model možda je kratkoročno donosio vidljivost, ali je dugoročno razorio poverenje.

Zato ni plakati, ni raniji incidenti u kojima je redakcija bila meta negodovanja, deo javnosti ne doživljava kao slučajne ili izolovane pojave. Ne opravdavajući vandalizam niti pritiske, mnogi ih tumače kao simboličnu reakciju na višegodišnju manipulaciju i dvostruke standarde. Poruku da je granica pređena – i da se ne može zauvek sedeti na dve stolice.

U osnovi svega stoji jednostavna činjenica: biti novinar i politički lider u isto vreme – nije stvar stila, već sukoba uloga. Kada se to pretvori u sistem u kojem novinari postaju odbornici, a urednici politički govornici, javnost s pravom prestaje da pravi razliku između medija i stranačkog biltena.

Zato danas ne čude ni jaja, ni plakati. Ne kao metoda – već kao signal. Signal da spinovi imaju rok trajanja, da se dvostruka igra pre ili kasnije razotkrije i da poverenje, jednom izgubljeno, ne vraća ni najglasnijim megafonom.

GZS