односно култури националних мањина, на данашњој седници Владе усвојена је уредба која ће регулисати услове и начин награђивања заслужних уметника, односно стручњака у култури. Тако да се може поново очекивати конкурс за будуће добитнике националних пензија, како је признање постало познато у јавности.

Овај термин, међутим, избегавају и они који су се за тај начин награђивања у протеклом периоду најватреније залагали, јер је, како кажу, нетачан: није реч о пензији, већ о новчаном додатку којим се одаје почаст ствараоцима који су унапредили културни живот. Збрка са називом настала је још од прве доделе, када је, у време министра културе Војислава Брајовића, спроведен први конкурс. Већ тада, али и током следећих додела, у јавности су се покретале полемике око имена која су се налазила на списковима "привилегованих", да би Иван Тасовац, као министар културе, одлучио да их обустави. Од 2007. до 2013. године додељена су 503 признања, а тренутно их прима 281 стваралац.

Са мртве тачке прича је покренута пре две године, трибинама у Заводу за проучавање културног развитка. Уз домаћина, иницирало их је Министарство културе које је крајем прошле године уредбу упутило Влади.

За национална признања у култури, у текућој години, Влада је обезбедила 224 милиона динара.

Новине данас усвојене уредбе су да ће током једне године признање моћи да добије највише до 20 уметника, односно стручњака у култури. О будућим добитницима одлучиваће седмочлана комисија, састављена од угледних и афирмисаних уметника и стручњака, а међу њима ће један бити представник националних мањина. Предлагачи ће бити искључиво репрезентативна удружења, а националне мањине имаће право да предложе једног уметника.

- Уредба о ближим условима и начину доделе признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина је коначно, добром одлуком Владе Србије, поништила неправду која је уметницима нанета деловањем министра Ивана Тасовца, не само у овом случају, већ и по питању самосталних уметника, националних институција... - истиче, за "Новости", Драган Мраовић, који је као председник УО Завода за проучавање културног развитка био међу иницијаторима враћања овог признања.

Као битну измену у кандидатури, он наводи да репрезентативна удружења више неће моћи, као до сада, да предлажу свакога ко им се пријави, без претходне селекције:

- Она ће имати своје "преткомисије" које ће предлоге сузити. Тај стручни "филтер" у репрезентативним удружењима Комисији Министарства предлагати само кандидате који то стварно заслужују. То је и знак уважавања удружења, али и њихово укључивање у процес одлучивања.

Сваком удружењу три предлога

ЗА архитекту Бојана Ковачевића, председника Координационог одбора репрезенативних удружења у култури, доношење уредбе је добра вест, јер се "прича покренула".

"Тачно је да је својевремено на списковима било и оних за које се не зна како су се ту нашли - каже Ковачевић за наш лист, уз напомену да ће Координациони одбор обавити још консулатација поводом враћања ових признања".

Ограничење да свако удружење може да предложи по три члана биће проблем за она комплекснија, попут УЛУПУДУС-а, које окупља различите врсте стваралаца.

Новости, М. Краљ / ГЗС