Апелациони суд у Крагујевцу је заказао и одржао претрес, па изрекао правоснажну.
Другостепено веће је полицајцу Ивици Каличанину одмерило казну од шест месеци кућног затвора (без електронског надзора), а цивилу из Чачка Славољубу Неранџићу потврђена је пресуда – четири месеца затвора, условно на годину.
Истовремено, одговорности су ослобођени полицајци Дејан Тадић, Миле Терзић и Милан Тописировић, и њихов негдашњи начелник Драгослав Крџић.
Иначе, по налазу првостепеног суда, патрола у којој су били Тописировић и Каличанин је 19. јануара 2013. у Љубићу зауставила „шкоду” са возачем Славољубом Неранџићем, који је телефонирао у току вожње и одавао знаке алкохолисаности па је, да би избегао прекршајну пријаву, дао Каличанину 5.000 динара.
При томе је, по оцени тог већа, Тописировић као вођа патроле прибавио Каличанину корист, невршењем службене дужности, али је другостепени суд утврдио да Тописировић није имао никакав контакт са Неранџићем и зато је ослобођен.
У том случају, за злоупотребу се терети и полицајац Миле Терзић као подстрекач због телефонског разговора Неранџић–Терзић–Каличанин током тог заустављања. Апелациони суд је, међутим, закључио да „чињенично стање не одговара законском опису кривичног дела, а посебно се те радње не могу подвести под подстрекавање”.
Тужилац је, даље, теретио саобраћајце да је 21. јануара 2013. патрола у којој су били Каличанин и Тадић, у Паковраћу код Чачка, зауставила „пасат” којим је управљао Милутин Жунић из Чајетине, и дрегером утврдила најпре 0,31, а петнаест минута касније 0,35 промила алкохола у крви возача.
Првостепени суд је закључио да су пустили Жунића не сачинивши записник о контроли (образац НФИ), иако му је за тај прекршај следовала казна од 5.000 динара.
У станици, касније, по налазу Вишег суда, саставили су извештај по коме су, тобоже, уместо Жунића алко-тесту подвргли неког Славка Јововића, наводно радника МУП-а Србије, и тако су, уз злоупотребу службеног положаја, учинили и фалсификат.
Међутим, другостепено веће је закључило да „образложење првостепене пресуде не садржи јасне разлоге”, те да „нема поузданих доказа да су окривљени извршили инкриминисане радње”.
У овом случају био је оптужен и Драгослав Крџић, начелник Одељења саобраћајне полиције ПУ у Чачку у то време. Оптужница је њега теретила за непријављивање кривичног дела које су починили Тадић и Каличанин.
По наводима тужиоца, Крџић је 23. јануара 2013. уочио да је извештај Тадића и Каличанина од пре два дана лажан, прецртао је тај документ и својеручно додао – „пронаћи лице, написати НФИ образац” – а потом наредио Тадићу да накнадно нађе возача Жунића и уручи му тај образац, што је овај и учинио.
Тужилац је при томе сматрао да је Крџић тада морао надлежном тужилаштву да поднесе кривичну пријаву против Каличанина и Тадића, због злоупотребе службеног положаја и фалсификата.
Међутим, Крџић, којег брани чачански адвокат Иван Ћаловић, пред првостепеним судом је ослобођен оптужбе јер није било доказа за тужиочеву тврдњу.
Виши јавни тужилац из Чачка и апелациони из Крагујевца жалили су се на тај део првостепене пресуде (против Крџића), али је Апелациони суд утврдио да бивши начелник није крив, додајући да ослобађајућа пресуда против њега садржи „јасне, довољне и међусобно сагласне разлоге”.
Иначе, на првом суђењу пред Вишим судом у Чачку оптуженима су изречене казне од укупно 32 месеца ефективног и 12 месеци условног затвора, и то је укинуто. На другом претресу, у истом суду, изречене су казне од 27 месеци кућног затвора и четири месеца условног.
Извор: Политика, Г. Оташевић
