„љута машина“, а за њеним воланом је сада већ пензионерка Стојана Миросављевић. Од како је положила возачки испит 1982. године села је у „фићу“ и од тада их је променила чак пет, јер ниједан други аутомобил за њу не постоји. Љубав према симпатичном четвороточакшу који враћа дух старих времена није спорна, али на њен избор утицај су имали и практични разлози.

Стојана Миросављевић Фото: РИНА

„До моје куће води лош, сеоски пут и само се фићом може нормално прићи. Могла бих ја себи купити други ауто, али питање је у каквом би стању био након само неколико месеци вожње. Фића ми је лаган, добро иде и не квари се често. У дворишту имам један још старији примерак који сам возила пре десетак година и њега користим за делове, јер их у слободној продаји скоро и нема“, каже Стојана за РИНУ.

Нововарошки женски Флојд, како још називају ову пензионерку, привлачи бројне погледе кад са својим белим лепотаном прокрстари улицама. Са фићом је обишла читаву Западну Србију и никад је није издао на путу. Због своје времешности и све веће популарности често јој нуде и велики новац да га прода, али она то не жели.

„Са њим све обавезе завршавам, довозим храну и идем по све што ми је потребно. Зато га не бих никад мењала“, каже Стојана.

На њеном аутомобилу још увек је регистрација важећа, а она се нада да ће преживети и технички преглед заказан за следећу годину, иако је то, имајући у виду нове прописе мртва трка.

„Људи више не обраћају пажњу на ова стара возила, сви возе нека модерна кола која се покваре врло брзо и нису за сеоске путеве. Ја ћу фићу возити све док будем могла, а надам се да његова судбина неће бити запечаћена кад га следећи пут отерам на технички преглед“, искрена је ова искусна жена возач.

Ако можда и заврши у старом гвожђу, сигурно је да фића која је била један од најпознатијих производа бивше Југославије, дефинитивно има посебно место у срцу свих оних који су бар једном сели за његов волан.

ГЗС