са оне стране Торника. Ту, кроз село Стубло, на висоравни петнаестак километара од туристичког центра Златибора, свеже асфалтирани пут води кроз живописне просторе мирисних четинара ка обновљеним манастирима Дубрава и Увац.
Код раскршћа праваца за ова два давнашња храма, пролази са својим овцама Петрија Кузељевић. Убрађена марамом, у једној руци држи штап, у другој кесу глога набраног за чај у другој. Од јутра је напасала овце и сите их потерала кући.
Подне прошло, звезда угрејала. Не мирују овце на недавно стављеном асфалту, лепше им је ливадом, али Петрија не хаје. Ногу пред ногу, нигде не жури. Каже да су је године стигле, а живи сама, супруг јој је умро пре шест година. Млађи су у Чајетини, ћерке и син имају своје породице. Увек кад могу дођу у посету, донесу јој шта треба и помогну.
– Сад је лето, лакше је, али значи ми то кад наиђе зима. Планина је ово, зиме су хладне, снегови големи. Али ни тада не бринем: обезбеде ми огрева, хране и друго, имам и два телевизора – казује Петрија.
Кућа јој је међу столетним боровима, код стругаре крај пута што се одатле спушта ка манастиру Дубрава. Ово је здраво место, пејзажи одмарају поглед. Петрији не смета самоћа, жали се само на старост, има 72 године. Њене овце су јој стално друштво. Признаје како јој деца говоре да су њој можда сувишне обавезе око оваца, али она од њега не одустаје: има свакодневну занимацију, а воли и да млађима поклони понеко јагње и обрадује их.
Радо ова времешна чобаница разговара са намерницима и шетачима које овамо наводи жеља да упознају друкчији Златибор. Одавде се као на длану види врх Торника, моћни репетитори на највишем златиборском узвишењу. С друге стране је нова гондола, шестоседна жичара, ски-стазе, зип лајн, тјубинг и друге новотарије за туристе. А свега на километар-два ваздушне линије од тог сјаја и провода, с друге стране Торника где мирно живи Петрија, шумска су пространства и села с налим бројем житеља.
– Може да прича ко шта хоће, али у селу је боље него у граду, за живот је здравије – убеђена је она. Зна да је у златиборским селима увек било дуговечних људи. Недалеко од Петријине куће са својима живи 97-годишња Дара Кузељевић. Познавала је најстаријег Златиборца Панта Вранешевића, који је пре неку годину умро у 104, а цео живот је мирно проживео у домаћинству усред столетних борова у оближњим Шаиновцима.
ГЗС/Политикам, Бранко Пејовић