Утицај високих температура на род и квалитет воћа у западној Србији

Чачак - Тропске температуре веома утичу на квалитет и развој воћа, као и свих воћних врстa.

Према речима Иване Глишић вишег научног сарадника Института за воћарство у Чачку воћари у чачанском крају страхују и забринути су због екстремно високих температура, што је каже, потпуно нарузумљиво имајући у виду негативан утицај који оне имају на све врсте воћака.

Ивана Глишић, виши научни сарадник Института за воћарство Чачак, фото: ГЗС

„Негативан утицај пре свега произилази из чињенице да су оптимални временски услови за протицање фотосинтезе температуре између 20 до 27 степени. На температурама изнад 30 степени већ долази до успоравања процеса фотосинтезе да би се изнад 35 она потпуно обуставила. Са друге стране процес дисања је интензиван и у том процесу се органске материје троше. На тај начин се јавља негативан бикланс фотосинтезе, односно биљке троше више органске материје него што створе у процесу фотосинтезе, па за последицу тога, просто речено, имамо плодове, који немају довољан квалитет какав би требало да буде”, рекла је Ивана Глишић, виши научни сарадник Института за воћарство.

Глишић је навела да плодови садрже мање шећера, што је супротно очекивањима, јер се сматра да је лето топло, дуго и да би плодови требало да буду пуни шећера.

Сушно лето, фото: ГЗС

„Високе температуре су праћене и појачаним сунчевим зрачењем, висок ниво сунчевог зрачења за последицу има појаву ожеготина, пре свега на плодовима и такви плодови немају никакав тржишни значај, осим на плодовима, ожеготине се јављају и на листовима, а могу се појавити и на кофри изданака. Тако да све то негативно утиче на плодове који сада пристижу на бербу или касније током јесени. Са друге стране у овом периоду долази до дифиренцирања рода за наредну годину и у овако екстремно лошим условима може се очекивати мањи род и у следећој”, појаснила је Глишић.

Према њеним речима, наводњавање може ублажити негативан утицај високих температура и појачано сунчево зрачење због тога што у условима овако екстремно вискох температура ниска је релативна влажност ваздуха.

„Управо због свега наведеног долази до повлачења воде из ткива самих плодова, па они постају смежурани, опадају, те немају никакав економски значај. У ситуацији где имамо довољну обезбеђеност воћњака водом, тај процес се може избећи, али адекватна обезбеђеност водом сама по себи не може спречити штетан утицај високих температура на обустављање процесе фотосинтезе”, објашњава Глишић.

Осим наводњавања оно што се може учинити у циљу заштите од високих температуре јесте да се бирају источне и североисточне експозиције, које су нешто мање топле у поређењу са осталима.

„Постоји могућност постављања мрежа за затамњивање, које могу снизити температуру ваздуха у воћњаку за неких три до пет степени, такође, могу умањити негативан ефекат тог појачаног сунчевог зрачења, али са друге стране, уколико поставимо мреже, а имамо гоодину са доста облачности , имаћемо проблем да ће нам плодови бити неадекватно обојени, те опет неће имати довољно шећера, што значи да је то теже избалансирати”, закључила је Глишић.

Прилог емитован у емисији „150 минута” Прве телевизије: