ИНТЕРВЈУ СРЂАНА СРЕЋКОВИЋА, ПРЕДСЕДНИКА РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА 



 

ИНТЕРВЈУ СРЂАНА СРЕЋКОВИЋА, ПРЕДСЕДНИКА РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА
16.01.2013. 15:34 | 0 коментар(а)



Срђан Срећковић, председник Равногорског покрета осврнуо се у интервјуу који је дао за Глас западне Србије на деловање покрета, на тренутну политичку ситуацију у нашој земљи, рад Владе, али и на питања из прошлости која и даље заокупљају пажњу српске јавности и дубоко деле наше друштво.

Реците нам нешто уопштено о Равногорском покрету, његовој намени и суштини?

Обнова рада Равногорског покрета кренула је званично у Србији од 1990. године. Покрет је наследио стару традицију ратовања и четовања од хајдука и ускока, преко четничке акције у балканским ратовима, и касније у два светска рата. Осмог маја 1941. године окупља се Југословенска војска у отаџбини под барјаком слободе, будући да није признала капитулацију, а ми смо настављачи те традиције.

Ми нисмо политичка странка, већ највећа национална и патриотска невладина организација у земљи, нисмо финансирани из иностранства, сами себе финансирамо. Регистровани смо као удружење грађана, а делујемо у свим српским земљама и тамо где Срби живе. Једина смо државотворна организација и имамо благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве. Много смо јачи у Републици Српској, која је слободнија српска земља него Србија, а делујемо и у дијаспори у западној Европи и Северној Америци. Равногорство видимо као надстраначку идеју, а циљ нам је да се у Србији успостави јединство око националних питања.

 

Какав је Ваш став о оптужбама за сарадњу покрета са окупатором током Другог светског рата, и да је генерал Михаиловић колаборатор и нациста?

Те оптужбе су смешне и бесмислене. Озбиљни и угледни историчари тврде да је покрет генерала Михаиловића био први антифашистички покрет у поробљеној Европи, док је комунистички покрет паравојна формација, бандитски и антидемократски покрет. Тек након 1943. године и добијања подршке од СССР-а започињу са антифашистичком борбом. Зашто су Немци расписали потерницу на 100 000 тадашњих марака за главу Драже Михаиловића, а за Броза тек две године касније? Зашто би расписали потерницу за својим сарадником? То довољно говори.

 

Какви су ваши поступци у вези доказивања антифашизма покрета и у правцу рехабилитације генерала Михаиловића?

Све то иде веома споро, нашу проевропску владу на том пољу коче субноровци који је подржавају преко СПС-а, што је срамота. На пример, постоји Резолуција 1481 Скупштине Савета Европе којом се од Србије тражи осуда комунистичких злочина, а спровеле су је све државе осим Србије. То је био услов много пре одржавања геј параде и закона о забрани дискриминације да Србија добије статус кандидата и уђе у ЕУ.

Борис Тадић је имао два захтева из Савета Европе да се то спроведе, он их је чувао у фиоци, а ми смо једина држава која је то добила преведено, на ћирилици. Ова нова Влада нас је мало охрабрила и уверила да се иоле понаша у складу са националним интересима, па очекујемо неке помаке.

Постојала је уредба о изједначавању права Равногораца и комуниста, која је била мртво слово на папиру, није била практично изводљива, и нико је правно није остварио. Преко нашег покрета предато је више од 380 захтева, али нико није остварио право на пензију, иако би им то била морална сатисфакција, важнија од материјалне добити. Након петооктобарских промена Топола је остварила да се из општинског буџета око 100 тадашњих немачких марака даје као пензија равногорским борцима, за њих 170, а многи су то дали у хуманитарне сврхе.

Поводом предстојећег завршног рочишта о рехабилитацији Драже Михаиловића, које је заказано за 25. јануар, ми крећемо из слободарског Чачка и обраћамо се отвореним писмом председнику Србије Томиславу Николићу, којим захтевамо да он подржи рехабилитацију, како би се та прича коначно завршла. Од председника Николића тражимо да учини крај лакрдијашком понашању разних структура власти и групација које горе од мржње према свему што је српско и према свему што припада Равногорском покрету, да се оконча игнорисање историјских чињеница и антифашистичке суштине покрета.

 

Данас се многима чини да је дошло до замене страна, да су Равногорци постали апсолутно добри, као партизани некада, који су сада заузели место лоших момака. Може ли доћи до помирења двеју страна?

До помирења може доћи, али проблем је у томе што су Србија и Црна Гора два последња комунистичка бастиона у Европи. Данас антихристи шетају Србијом, и руководе њоме. Стање је код нас проблематично када се упореди са бившим комунистичким земљама. Комунисти у Пољској и Румунији нису оставили толике проблеме и терет прошлости, Чаушеску иако је био диктатор није иза себе оставио задужену земљу. Код нас, са друге стране, постоје црвене династије, црвена буржоазија која се грчевито држи и неће да изађе из вила на Дедињу.

Комунисти неће да се покају, ево у Чачку је подигнут крст жртвама Другог светског рата јер су то били крштени људи, а њима то смета. Ми смо увек пружали руку, али је та рука остала да виси у ваздуху, покушали смо још деведесетих, али они нису хтели да разговарају.

 

Каква је сарадња са државом и локалном самоуправом у процесу откривања и обележавања масовних гробница комунистичких злочина?

Без повода и без пресуде комунисти су убијали цивиле. Свака ликвидација која је учињена без ваљане пресуде је ратни злочин. Ми смо за помирење, али неко мора да одговара јер ратни злочин не застарева. Док не помиримо мртве, као рецимо Грци или Шпанци у свом грађанском рату, док не обележимо гробнице не можемо да помиримо ни живе, због тога је ово питање веома важно. Код нас је проблем у томе што је победио комунизам, а историја је показала да где год је победио комунизам тај рат се наставља, јер је много више жртава било након завршетка рата, него за време његовог трајања.

Са државом је сарадња у вези овог питања веома слаба, скоро никаква. Што се локалних власти тиче то зависи, није свуда исто стање. Тако смо у Зајечару имали проблем да локална власт пре три године није дозволила својим запосленима који су потомци жртава да се појаве на откривању првог споменика који је овај покрет подигао. Проблем постоји и у Чачку, где је било велико стратиште, око 6300 младих људи је стрељано, па настојимо да кренемо са ексхумацијом. У Тополи су ексхумирани остаци 42 људи, предати форензичарима, али већ шест година нигде се није стигло, нема помака.

 

Какав је Ваш коментар на злочине за које оптужују покрет отпора генерала Михаиловића? Да ли признајете њихово постојање или их поричете?

Сваки братоубилачки рат је крвав, и овај покрет чинио је злочине, али све је то осуђено од самог почетка, и преким судом су кажњени сви починиоци. За разлику од комунистичког покрета који је наградио сваки злочин над цивилима, како оне током рата тако и оне почињене након њега, нарочито над српским православним народом, злочинци су награђени чиновима, у томе лежи проблем, у неједнаком третману. Као пример може послужити Милутин Морача, који је иако неписмен човек, постао генерал, након егзодуса у Шумадији, у Аранђеловцу, септембра 1944. после ослобођења када је страдало 3200 младих.

 

Какав је став покрета према комунистичкој прошлости, и какав је однос према доприносу комуниста ослобођењу земље, пошто смо више пута чули да то поричете и оспоравате?

Комунисти су много тога присвојили, туђе успехе у рату приписивали су себи. Крушевац, Ужице и Ваљево ослободили су Равногорци, постоје материјални и писани докази о томе, али комунисти су то злоупотребили. Да не говоримо о томе колико је у ствари коначном ослобођењу допринела Црвена армија. Имали су веома добру пропаганду, то им је много помогло и допринело њиховој незаслуженој слави, преувеличавали су своје снаге, придобијали за себе људе на Западу. Мноштво је доказа о њиховој сарадњи са окупаторима, нарочито у борбама са равногорским борцима, а јавност се са свим овим мора упознати.

 

Равногорски покрет је монархистички. Зашто опредељење за монархију, и да ли је монархија данас могућа? Каквог типа би била монархија за коју се залажете, уставна парламентарна британског типа у којој је краљ махом церемонијална личност, или она у којој би монарх заиста владао?

Монархија не само да је реална и могућа, већ је и једино решење за Србију. Ево у протеклих шест деценија смо много тога пробали, разне системе и врсте власти, али нам никако не иде. А као монархија наша земља је имала истинску демократију, била стабилна, поштована и имала много пријатеља у свету.

Постоје две крајности, монархија и анархија, а ми смо за монархију, да имамо домаћина у кући и потомка вожда Карађорђа који ће да влада државом, да руководи и балансира у политичком животу. Он не би имао апсолутну власт, него би то била једна уставна парламентарна монархија, јер нама највише одговара шпански тип, са два дома парламента, где владар не би имао право на власништво. Сада имамо председника државе који може да буде на том положају макар седам дана, и ипак ће доживотно имати право на издржавање, а сви његови чланови породице право на привилегије и апанажу. А колико само коштају изборне кампање у редовним циклусима сваке четири године, па ванредни избори и још много тога у данашњем систему.

Његово височанство Александар II Карађорђевић биће владар свих грађана Србије, без обзира на политичку опредељеност и верску и наципоналну припадност, а касније надамо се и Петар III.

 

Престолонаследник Александар Карађорђевић имао је бројне испаде и лош имиџ у јавности, како то коментаришете?

Није он крив што је рођен ван Србије, у његовом окружењу је доста лоших људи. На пример, Јосип Броз никада није добро знао српски, па то Србима није сметало, а сад им не одговара што један прогнани краљ не зна српски. Он има чисту душу, потомак је вожда Карађорђа, бољег краља немамо, председника можемо да мењамо, али краљ је онакакв каквим га је Бог дао.

Александар Карађорђевић и принцеза Катарина су највећи српски лобисти у свету, то је оно што често губимо из вида. Само фонд принцезе Катарине донео је здравству у Србији више донација последње две године него све невладине организације заједно. О томе се у медијима мало говори. Фонд за унапређење школста његовог краљевског височанства Александра II дао је највише стипендија нашим студентима, свако ко има просек преко девет добијао је стипендије за најбоље и најскупље универзитете у Европи и Америци.

 

Какав је став покрета према данашњој демократији? Утисак је да би Равногорци, да су били победничка страна, били уз овакав систем и окренути западу, нарочито када се има у виду англофилство и везаност за западне силе.

Везивање за запад, поготово за Енглеску, било је велика грешка, јер комунизам нам није донела Русија, него Черчил, по руском моделу. Данашње такозване демократске земље и силе са запада немају поштовања и захвалности према Србији и свему ономе што је српски народ током историје учинио за њих. Због тога се ми залажемо за монархију, и систем какав је имала краљевина Србија, а потом и Југославија, када је био остварен највећи степен демократије.

 

Какво би требало да буде спољнополитичко опредељење Србије, ка истоку или западу?

Србија треба да се окрене ка истоку, јер ако најјача земља Европе, Немачка, глади односе са Русијом, то би требало да учини и Србија и да се окрене не само Русији, већ и истоку уопште.

Словенство и православље су у том случају везивни елементи, природне везе, али вертикала по којој Србија треба да мери своје односе јесте ко нас је нападао и бомбардовао, а ко није. Да је 1999. година била пре 100 година некако би се могло прећи преко тога, али пре 14 година нас је неко бомбардовао, окупирао земљу и починио ратни злочин. То је довољан разлог да се Србија не приближава НАТО пакту.

У овим крајевима, у Прањанима, изведена је мисија спашавања око 670 савезничких пилота, која је једна од највећих у Другом светском рату, а како нам се то вратило – нико нам није рекао хвала, а потомци тих пилота бомбардовали су Србију крајем ХХ века.

 

Шта је за Вас српски национализам данас?

Српски национализам је патриотизам, без шовинизма. Ми смо здраве патриоте, здрава десница, а све то значи волети своју земљу, не одрицати се Косова и Метохије као наше матице, поштовати све друге, али мало више него сада ценити своје. Тренутно постоји проблем што се стидимо национализма, то нам је наметнуто јер се национализам изједначава са шовинизмом. Мишљења сам да смо ми Срби међу најмањим националистима међу европским нацијама, други су већи национачисти од нас.

 

Да ли је по Вама српски идентитет данас угрожен, и шта видите као највеће претње?

Највећа претња јесте бела куга, наталитет нас је у прошлости спасао од биолошке пропасти, на пример у Првом светском рату. Данас је много другачије, материјални услови су тешки, трендови са запада су погубни. Ја нисам за то да се корисне ствари које долазе са запада одбаце, али разни наметнути трендови лоше утичу на наше национално биће. Велики проблеми су и наркоманија, лоша финансијска ситуација и свеопшти песимизам. Песимисти кажу да смо већ пропали, а оптимисти веле да ћемо пропасти ускоро. Највећи део младих има жељу да трајно оде из Србије, јер су услови живота лоши.

 

Шта видите као основни национални интерес Србије? Да ли се о њему довољно брине, или је запостављен?

Држава је тек почела да се брине о националним интересима, видимо да је код нове власти то конструктивно кренуло, да је дошло до промена у односу на протекли период. Оно што нам је улило поверење и навело нас да упутимо писмо Томиславу Николићу, је то што га сматрамо за озбиљног председника. Путин је једну велику земљу која је била у потпуном расулу подигао на на ноге, па је самим тим у малој земљи попут Србије лакше решити проблеме.

Писмо председнику Николићу надовезано је на његов говор који нам је улио велико самопоуздање, одржан на Опленцу, када је он преузео улогу домаћина преноса и сахране посмртних остатака Карађоређевића, Павла, Олге и Николе. То је почетак, симболика обнове и препорода.

 

Како бисте прокоментарисали тренутну политичку ситуацију у Србији и рад српске Владе и председника Србије?

Има више разлога да их хвалимо него да их критикујемо, нарочито председника државе и заменика премијера, министра одбране, али сматрамо да је требало раскинути са прошлошћу, и заборавити све што је имало везе са старим системом и режимом, ту мислим на СПС. На политичкој сцени има довољно људи који су чисти и неокаљани, не морају се исти појединци упорно деценијама провлачити кроз нашу политику.

Прошла Влада скоро да уопште није ваљала, сада има помака. У односу на претходне владе ова је дупло боља, затекла је веома тешку ситуацију, али помака има, а очекујемо да буде још боље јер су нам улили поверење да је то могуће. Зашто тако мислим - кренуло се са хапшењем крупних криминалаца, законом о заштити корисника финансијских услуга стало се на пут страним банкама које су пљачкале народ, а ова влада улива поверење страним инвеститорима и младима даје разлог да остану овде. Србија није Београд, треба подстицати економију и равномеран развој свих делова земље и искористити све могућности, а нарочито подстаћи развој пољопривреде и туризма, и производњу здраве хране, а тешка индустрија није нам неопходна.

Имамо национално одговорну Владу, која се озбиљно бави Косовом и Метохијом и националним питањима, посветила је пажњу обнови војске и свега онога што чини нормалну државу. Србија више неће бити земља са којом ће други моћи да се играју и да је гледају са омаловажавањем. Очекујемо да Влада оправда поверење које имамо у њу, у честитки коју смо упутили Томиславу Николићу поводом избора на место председника државе рекли смо да од њега зависи да ли ће мајски преврат бити историјски као онај из 1903. године.

 

Какав је став Равногорског покрета о платформи за Косово и Метохију?

Равногорски покрет подржава платформу о Косову и Метохији. Иако смо на почетку године, а Влада на почетку мандата, доношење ове платформе је најважнији потез који је она учинила, то представља историјски тренутак. Платформа је сложно и једногласно изнета, подвучена је црта испод чега се неће ићи, сада знамо од чега полазимо. Премијер има консензус за преговоре, очекујемо примену Резолуције 1244, да се наша војска врати на Косово и Метохију, да се нашим људима да разлог за останак и за повратак, и да коначно Србија тражи оно што јој припада. Косово није пијаца, није роба којом се тргује, Косово је срце Србије.

Питање односа и политике према Косову и Метохији је веома тешко, треба имати став да морамо спасити шта се спасти може. Формално не смемо предати нашу јужну покрајину и признати независност, ми смо Косово и Метохију у прошлости изгубили и на четири века, па смо их вратили. Треба помоћи људе који су доле, они треба да добију плату, наш покрет је имао идеју да се спроведе систем насељавања Америке, Канаде и Аустралије. Наиме, амнестирати затворенике у Србији, али их обавезати да живе на Косову и Метохији.

 

Похвалили сте политику владе према Косову, да је боља од претходне. на чему се заснива тај став, када се узме у обзир да је српска јавност оштро осудила руковање Тадића са Тачијем, а данас се премијер Дачић редовно састаје са њим и препричава анегдоте са тих сусрета?

Боље је из разлога што је Тадић био председник државе, а Дачић је премијер, који има мањи аутритет и треба да буде флексибилнији. Што се тиче садашњег председника Томислава Николића, он је рекао да се неће сусретати са Тачијем док га не ослободе оптужби за ратне злочине, до сада је било тако и надамо се да ће остати доследан. И није се извинуо никоме до сада.

 

Да ли сте наступили на протеклим изборима, и да ли сте задовољни постигнутим резултатима?

Равногорски покрет се не бави политиком, ми смо удружење грађана, али изашли смо на изборе на локалном нивоу на листама других, и прилично смо задовољни оним што смо постигли, јер имамо своје представнике у локалним парламентима.

 

На које начине покрет делује у политичком и јавном животу Србије и какве су биле досадашње активности?

Подржавамо све оно што ваља у било којој власти, а све што не ваља критикујемо. Нисмо попут других невладиних организација, које критикују све што је национално.

Настојимо да се представимо у што бољем светлу, народ о нама треба да стекне добру слику, јер смо имали булајићевске филмове који су нас приказивали као неуредне и запуштене кољаче, што нисмо били. Трудимо се последњих година да поправимо имиџ покрета, да људи схвате који су нам циљеви, да се упознају са нашим хуманитарним радом. Присутни смо у енклавама на Косову и Метохији, наши људи су стално у некој од њих. Ми смо највећи даваоци крви у Србији, дајемо крв за Косово и Метохију, на сваком нашем скупу одвајамо више од 100 јединица крви за клинички центар у Косовској Митровици, али то не промовишемо у медијима.

После Скупштине, највиши орган покрета је Централни национални комитет, у коме свако ради свој посао за који је стручан, па тако имамо одборе за уметност, спорт, културу. Сматрамо да тако треба да се ради и у држави, нема потребе да се нестручни људи баве стварима и ресорима за које нису стручни, већ да за све буду задужени стручњаци који познају посао и материју.

 

Какав је став о другим националистичким покретима у Србији, да ли постоји сарадња са њима?

Сарадња постоји са свим озбиљним покретима, али много их је који су више екстремна левица него што су десница, а који се представљају као десница, углавном галаме и праве проблеме, и то раде за паре. Нема логике да неко у Србији буде десничар, а да није монархиста, десничар републиканац не постоји. Да смо имали озбиљне политичаре деведесетих година прошлог века Милошевић би много брже и лакше пао. Уместо тога, имали смо у ствари неке који су трговали национализмом, који су били националисти само онда када се то исплати, а када се не исплати онда нису.

 

Какве су намере покрета за будућност, планирате ли прерастање у политички покрет и јаче активности, или ћете задржати досадашњи модел организације и деловања?

До даљњег покрет се неће претварати у политичку организацију. Намера нам је да будемо стожерна организација, која ће на крилима белог орла Немањића да окупи све здраве националне снаге, како из владиног тако и из невладиног сектора. Поред Српске православне цркве, која је кровна организација свих православних Срба, а има и Срба који нису православни, која треба све да их окупи, имамо и круну Карађорђевића као стожер. Жеља нам је да почасни врховни командант свих наших снага у блиској будућности буде или Александар II или Петар III.

 

ИЗВОР – ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 
















Предходни интервјуи

25.11.2013. 17:33
МЛАЂАН ДИНКИЋ: ОЧЕКУЈЕМ ИЗБОРЕ У ФЕБРУАРУ
 
06.11.2013. 20:47
ИНТЕРВЈУ - ЕДВАРД ЛУСИ СМИТ, ТЕОРЕТИЧАР УМЕТНОСТИ
 
07.10.2013. 16:28
ИНТЕРВЈУ - ДЕКАН АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА ВЛАДЕТА СТЕВАНОВИЋ
 
06.10.2013. 13:49
ЈОВО БАКИЋ: КАКВЕ СУ НАШЕ ВОЂЕ
 
09.09.2013. 22:55
ИНТЕРВЈУ - ВЛАДИМИР ПУТИН
 
04.09.2013. 15:26
ДЕЛЕГАЦИЈЕ ПРОЛАЗЕ...
 
24.08.2013. 21:02
ТИЈАНИЋ : СРПСКА ЕЛИТА ИЗДАЛА ДРЖАВУ
 
03.08.2013. 17:04
ИНТЕРВЈУ – МАРИСТЕЛА БЕЛИЋ, МАРКЕТИНГ МЕНАЏЕР УТП „МОРАВА“ ЧАЧАК
 
31.07.2013. 15:15
ИНТЕРВЈУ – ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА СССС ИВАЊИЦА, МАРКО ГЛАВИНИЋ
 
13.07.2013. 21:51
ПИРАЕУС БАНКА - ЈЕДИНСТВЕН КРЕДИТ, ШЕСТ МЕСЕЦИ БЕЗ РАТЕ !
 
03.07.2013. 08:59
МИШУЛА ПЕТРОВИЋ - ПОСЛЕДЊИ ИНТЕРВЈУ
 
24.06.2013. 00:22
ИНТЕРВЈУ – СРЂАН ЂУРОВИЋ, ДИРЕКТОР ПД „ЕЛЕКТРОСРБИЈА“
 
11.06.2013. 16:19
ИНТЕРВЈУ – ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ИВАЊИЦА, МИЛОМИР ЗОРИЋ
 
10.06.2013. 18:09
СРЕТЕНОВИЋ ПОВОДОМ ДАНА ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ
 
04.06.2013. 14:12
Џоел Скаузен: Нуклеарни рат је неизбежан
 
30.05.2013. 08:38
Ера америчке надмоћи приближава се крају?
 
26.05.2013. 11:06
БИХ ЈЕ ЂАВО ДРЖАВА
 
23.05.2013. 14:12
ЈАША АМУЛИ - НИ НЕМАЧКА НИЈЕ ИМАЛА ЈАСЕНОВАЦ
 
21.04.2013. 17:27
ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉЕ: ЉИЉАНА БРАЛОВИЋ (47)ПЕСНИКИЊА ИЗ ПРАЊАНА
 
11.04.2013. 16:34
ИНТЕРВЈУ - МИРОСЛАВ ПЕТКОВИЋ, НАРОДНИ ПОСЛАНИК И ПОДПРЕДСЕДНИК ДСС
 
11.04.2013. 11:41
ГОВОР ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА У УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА
 
06.03.2013. 13:13
ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ У СКАДРУ НА БОЈАНИ
 
25.01.2013. 23:29
МИШУЛА ПЕТРОВИЋ – 20 ГОДИНА РАДА ТВ „ГАЛАКСИЈА 32“
 
23.01.2013. 16:21
ЧАЧАК, СРЕДИШТЕ СРПСКИХ ГУСЛАРА У ГОДИНИ ЈУБИЛЕЈА
 
16.01.2013. 15:34
ИНТЕРВЈУ СРЂАНА СРЕЋКОВИЋА, ПРЕДСЕДНИКА РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА
 
19.12.2012. 12:08
ВЕЉКО НЕГОВАНОВИЋ ОТВОРЕНО О СВЕМУ
 
16.12.2012. 09:22
СЛАВЕНКО ТЕРЗИЋ-СРБИМА НАМЕЋУ ИСТОРИЈСКУ КРИВИЦУ
 
12.12.2012. 17:54
СЕЛО ЉУБИЋ - ПОДВИГ У НАЈТЕЖИМ ВРЕМЕНИМА
 
01.12.2012. 13:00
ИНТЕРВЈУ БОШКА ОБРАДОВИЋА, СЕКРЕТАРА УО „ДВЕРИ“
 
29.11.2012. 09:09
ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА – ДОКЛЕ ЋЕ ДА НАС ПОНИЖАВАЈУ
 
22.11.2012. 14:34
ИНТЕРВЈУ ДРАГАНА КУЗМАНОВИЋА – ДОМИСА
 
11.11.2012. 14:23
ЧАЧАК - ИНТЕРВЈУ НАЧЕЛНИКА ПОЛИЦИЈСКЕ УПРАВЕ МИЛОВАНА ПЕТРОВИЋА
 
07.11.2012. 09:20
ЧАЧАК – ИНТЕРВЈУ МИРЈАНЕ ЂОКОВИЋ, ПОМОЋНИКА ГРАДОНАЧЕЛНИКА ЗА ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
 

 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 89.070.639 посета
Тренутно на сајту: 110 посетилац(a)