Ове године Децембарска награда отићи ће у руке хранитељице Татјане Обрадовић (47) која је показала да љубав према деци заиста нема границе. Родила је троје, али је иако живи као подстанар пре годину ипо дана преузела бригу у маленој девојчици М.Н. рођеној са ретком, генетском и неизлечивом болешћу, познатом као дете лептир.

„На изазов који им је мајка природа поставила, родитељи нису могли да одговоре и нису је узели из болнице. Ниједна хранитељска породица на територији читаве Србије није била у могућности или није имала снаге, да се ухвати у коштац са бригом и негом баш овог детета. Шта више, ниједна установа на нивоу целе Србије заједно са својим тимовима лекара и стручних радника није била спремна да прими болесну бебу, па је малена М.Н. у чачанској болници прославила и свој први рођендан, уз велику љубав и негу медицинског особља", наводи се у образложењу за доделу Децембарске награде у које је агенција РИНА имала увид.

За малену девојчицу сазнала је тада шира јавност, па тако и Татјана Обрадовић. Вођена најдивнијим осећањима и жељом да остављеној девојчици пружи дом и породицу и надокнади све оно најлепше што је изгубила самим рођењем, Тања је била изузетно стрпљива и прошла читаву обимну процедуру како би испунила услове за хранитељицу. Редовно је одлазила сваки дан у болницу и посећивала је, а на лични захтев повремено се и обучавала за негу мале М.Н.

„И тако је једна Татјана постала наша Тања, храбра и одлуча жена, хероина која је својом хуманошћу и пожртвовањем решила то што сви системи заједно нису успели. А, малена М.Н. је после свог првог рођендана добила породицу, дом и Тању. Уз њену љубав девојчица наставља своју борбу. Уз свакодневну специфичну негу и исхрану, уз по потреби одласке на Кожну клинику у Тиршову. Уласком у породицу ове жене малена хероина је почела да се смеје, говори, хода уз подршку и упркос свим тешкоћама напредује и расте", додаје се у образложењу.

Много је тога што Тању чини посебном, другачијом од свих нас. Изузетном. Њена храброст и племенитост као резулат безграничне љубави и жеље да истраје у својој замисли да буде подршка баш овом детету је много више од хуманости и много више од родитељства. Њена жеља и лавовска борба да једној остављеној девојчици улепша и учини што безболнијим сваки дан, довољно говори зашто је ова Чачанка заслужна добтница овог престижног признања.

ГЗС/РИНА