Миљко Стојановић, тих и одмерен старац открио је тајну свог дугог века, јер иако у позној старости већих здравствених проблема нема, преноси агенција РИНА.

„Добар живот се састоји од рада са задовољством, али требало је водити рачуна да оно што се ради не буде на штету и да буде умерено. Радио сам тако да ми ништа не буде тешко. Здрава и стабилна породица је највећи ослонац и најважнија за срећан живот. Сад сам поносан на унуке, како да не бих био. Имати пород добар то је право задовољство” рекао је Миљко Стојановић за агенцију РИНА.

Најстарији мештанин Мрчајеваца на својој кожи осестио је шта значи борити се за своју земљу против окупатора. Служио је војску 1941. у Карловцу у Хрватској, а кад је наша држава капитулирала био је негде ван касарне, на задатку како курир. Имао је, међутим, у шиљелу ушивену потврду да је војник, тада су га Немци заробили и држали две године у немачком логору.

„Били су то тешки дани, али се издржало. Кад сам се вратио у свој родни крај радио сам као рачуновођа у Мрчајевцима, Чачку, Краљеву и Крагујевцу и од 2006, кад ми је умрла супруга, живим овде сам. Ћерке ме наизменично обилазе и редовно ме посећују, доносе све што треба, али иако већ газим стоте године још увек сам самосталан доста", прича Миљко.

У доба епидемије корона вируса породица о Миљку још више води рачуна, а овај старац редовно шета по дворишту које је до скоро и сам лично одржавао и за које сви кажу да је једно од најлепших у овом селу.

Пре две године кад је славио јубиларни стоти рођендан, прославу за Миљка припремила је Месна заједница, а он је тада са лакоћом и у једном даху одувао све три свеће на слављеничком колачу. Ове године кад епидемиолошке прилике то буду дозволиле, представници Месне заједнице уручиће му и посебну плакету.

ГЗС/РИНА