Планирају проширивање броја грла захваљујући субвенцијама ресорног Министарства и подршци локалне самоуправе.

Миодраг Урошевић из горњомилановачког села Дренова три деценије је у производњи млека. Иако ценом није задовољан, не планира да одустане од ове гране сточарства.

,,Имамо двадесетак грла музних и десет подмлатка, планирамо да проширимо број уколико би мало кренуло на боље, цена није задовољавајућа у односу на све, али се боримо. Имамо 25.000 по крави, јунице и бикови по 10 хиљада, два бика хранимо и да није субвенција не би могли да опстанемо.Ушли смо у овај посао и не можемо да одустанемо, купљена је механизација и објекти, опрема за сточарство. Дневна производња млека је око 300 литара, али се обнавља фонд расних говеда. Увезли смо пет крава, а од њих добили десет грла”, каже Урошевић.

Урошевић додаје да трошкове не могу покрити само производњом млека.

,,Цена је 35 динара по литру, пре пар година била је око 45 динара, а нафта је износила 60 динара, а сада је нафта 140, а млеко 35 динара, не може тај паритет да се прати цена млека, а нафте нам треба да би стигли све да обрадимо", каже Миодраг.

За производњу сена и слилаже, неопходни су хектари земље, а Урошевићи осим осам својих узимају под закуп на десетине хектара. Недостатак радне снаге на селу компензовали су куповином механизације, па им је субвенција за набавку трактора добродошла.

Милијан Урошевић, фото: Агропрес

Милијан један од синова Миодрага Урошевића који је ове године искористио субвенције за пољопривреду каже да су трактор купили за Божић и да сваки динар, 400 хиљада динара за пољопривредника на селу је добродошао када нема радне снаге да заврше пољске радове.

У породици Урошевић сви имају свој део посла. Милијан коси на десетине хектара, брат балира, отац је кући око стоке, док је мајка задужена за мужу и млековод. Жена свакога дана спрема кувани оброк и води рачуна о деци. Тврди да “градска” деца до подне не би издржала темпо само да иду за њим, а да ништа друго не раде. Жеља му је да држава загарантује цену пољопривредних производа како би пољопривредник имао сигурност у производњи. Оно што су генерације иза њега радиле, неће напустити јер тек планира да стекне.

Агропрес