по си­сте­му аеро­по­ни­ке. Реч је о га­је­њу кр­то­ла по­мо­ћу хран­љи­ве ма­гле а тај на­чин је у по­во­ју у све­ту, по­зна­то је да је сли­чан оглед ус­по­ста­вљен још и у Пољ­ској.

– По­ку­ша­ва­мо да ов­де по­ве­же­мо два по­сла у је­дан мах, на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки и ко­мер­ци­јал­ни, ве­ру­јем да ће­мо ус­пе­ти – ка­же за „По­ли­ти­ку” др Зо­ран Бро­ћић (56), ре­дов­ни про­фе­сор По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та у Зе­му­ну.

Он је ових да­на че­сто у за­ви­чај­ној Гу­чи где во­ди на­уч­ни део по­ду­хва­та ко­ји би мо­гао да пре­по­ро­ди про­из­вод­њу се­ме­на воћ­них и по­вр­тар­ских вр­ста у на­шој др­жа­ви. Об­ја­шња­ва да све те­че под ка­пом но­во­о­сно­ва­ног дру­штва РЗ „Плант”, уз пе­то­го­ди­шњи уго­вор о по­слов­но-тех­нич­кој са­рад­њи са Цен­тром за кром­пир, ко­ји је 12 про­те­клих го­ди­на био ку­ћа без про­из­вод­ње.

– Осни­вач РЗ „План­та” је­сте, уз мо­ју по­моћ, Ђур­ђе Спа­со­је­вић, вла­сник РЗ „Агро” из Бе­о­гра­да, ко­ји је већ две де­це­ни­је у по­слу са се­ме­ни­ма и за­сту­па по­зна­ту хо­ланд­ску ком­па­ни­ју за се­ме „Ријк цван” (РЗ). Он је ов­де ви­део мо­гућ­ност за ду­го­ве­ку са­рад­њу и ула­же сред­ства, док је мо­ја ду­жност да обра­зу­јем струч­ни тим. Пре­у­зе­то је тро­је рад­ни­ка цен­тра, и то­ком го­ди­не уло­же­но пу­но нов­ца за об­но­ву про­сто­ра. На­ба­вље­не су хе­ми­ка­ли­је, по­но­во об­у­че­ни рад­ни­ци, пот­пу­но сре­ђе­на ла­бо­ра­то­ри­ја за ми­кро­про­па­га­ци­ју, ус­по­ста­вље­на са­рад­ња са Би­о­ло­шким ин­сти­ту­том „Си­ни­ша Стан­ко­вић” у Бе­о­гра­ду, и оку­пља­мо знал­це у овом по­слу, ка­кав је др Дра­го Ми­ло­ше­вић, ре­дов­ни про­фе­сор Агро­ном­ског фа­кул­те­та у Чач­ку, чи­ја је спе­ци­јал­ност ви­ру­со­ло­ги­ја.

Про­фе­сор Бро­ћић об­ја­шња­ва да ће РЗ „Плант” у Гу­чи по­ста­ви­ти још се­дам мре­жар­ни­ка јер се већ ус­по­ста­вља са­рад­ња са не­ко­ли­ко европ­ских се­лек­ци­о­них ку­ћа ка­ко би се про­из­во­ди­ло без­ви­ру­сно се­ме још не­ких вр­ста као што су ја­го­да, ма­ли­на, уоп­ште сит­но во­ће, бе­ли лук, све оно што Ср­би­ја са­да уво­зи.

У пр­вом и за­сад је­ди­ном мре­жар­ни­ку ра­сте 1.440 би­ља­ка кром­пи­ра. То су сор­те сло­бод­не за умно­жа­ва­ње, де­зи­ре, ке­не­бек, кле­о­па­тра, агри­ја, уско­ро ће им се при­дру­жи­ти и си­но­ра. Овај на­уч­ни по­ду­хват је ве­о­ма са­др­жа­јан али, по­јед­но­ста­вље­но, те­че ова­ко...

Је­два ви­дљи­ви де­ло­ви тки­ва биљ­ке га­је се у те­гли а за­тим при де­бљи­ни тек око ми­ли­ме­тра се­ку, умно­жа­ва­ју, све у пот­пу­но без­ви­ру­сном ва­зду­ху ла­бо­ра­то­ри­је. Из тих кон­тро­ли­са­них усло­ва биљ­ка се из­но­си у мре­жар­ник и ра­сте на сто­лу, у ма­лој сак­си­ји без дна. Ко­ре­нов си­стем ви­си у са­свим за­мра­че­ном про­сто­ру ис­под сто­ла, и ту ра­сту ма­ле кр­то­ле та­ко што се из ре­зер­во­а­ра у бли­зи­ни, ко­ји је ис­под ви­си­не мре­жар­ни­ка, у мрач­ну ко­мо­ру ра­чу­нар­ски ша­ље хран­љи­ви рас­твор у ви­ду ма­гле. Он ту до­спе­ва по­мо­ћу пум­пе, на сва­ких пет ми­ну­та по 20 се­кун­ди да­њу, но­ћу на де­сет ми­ну­та. Чи­тав про­стор је за­шти­ћен мре­жом про­тив ли­сних ва­ши­ју ко­је пре­но­се ви­ру­се, а не­ис­ко­ри­шће­ни део рас­тво­ра па­да на дно ко­мо­ре и вра­ћа се у свој бу­нар.

– Тај си­стем зо­ве се аеро­по­ни­ка и су­шти­на је да се њи­ме про­из­во­ди че­ти­ри или пет пу­та ви­ше кр­то­ла не­го кад биљ­ка ра­сте у зе­мља­ној под­ло­зи, од­но­сно суп­стра­ту. Та­ко се до­би­ја јеф­ти­ни­ја кр­то­ла ко­ја ви­си у мрач­ној ко­мо­ри и кад бу­де има­ла 20 ми­ли­ме­та­ра убра­ће­мо је и чу­ва­ти у хлад­ња­чи, док се не ство­ре при­род­ни усло­ви за сад­њу у по­љу. Та­кав ма­ли кром­пир, на ви­со­ким над­мор­ским ви­си­на­ма без за­са­да у бли­зи­ни, два­пут умно­жен у по­љу да­ће вр­хун­ско се­ме, су­пер­е­ли­ту или ели­ту, а Ср­би­ја уво­зи углав­ном ели­ту или ни­же ка­те­го­ри­је. Чи­тав по­сту­пак тра­је, оквир­но, око две го­ди­не.

Овај оглед у Гу­чи но­вост је у на­уч­ном све­ту по то­ме што део би­ља­ка, ма­њи, ра­сте на суп­стра­ту, од­но­сно зе­мљи, али исто­вре­ме­но до­би­ја и хран­љи­ву ма­глу аеро­по­ни­ке. Све је усме­ре­но на то да се утвр­ди, по­што је реч о но­во­сти, ко­ји је на­чин нај­по­год­ни­ји за га­је­ње се­ме­на.

– У овом по­слу има­мо по­др­шку и са­вет­нич­ку по­моћ Мир­ка Ми­лин­ко­ви­ћа ко­ји је ра­дио у цен­тру а пре 18 го­ди­на оти­шао у Аустра­ли­ју, где са­да во­ди Ин­сти­тут за ја­го­ду. Укљу­чен је у све што ра­ди­мо – ре­као је за наш лист про­фе­сор др Зо­ран Бро­ћић.

И до­дао:

– За­ни­мљи­во је, мо­жда, што смо од­лу­чи­ли да оздра­ви­мо јед­ну ста­ру сор­ту. То је до­ма­ћи кром­пир ме­се­чар, он се тре­нут­но на­ла­зи у по­сте­љи у бол­ни­ци, у про­це­су је оздра­вљи­ва­ња, на­да­мо се да ће­мо га за не­ко­ли­ко ме­се­ци осло­бо­ди­ти ви­ру­са и по­че­ти умно­жа­ва­ње сор­те. То мо­же да бу­де при­влач­но по­све­ће­ни­ци­ма овог по­сла, љу­ди­ма ко­ји се ба­ве ор­ган­ском про­из­вод­њом или се­о­ским ту­ри­змом.

Светло у тунелун

Цен­тар за кром­пир у Гу­чи осно­ван је 1954. и по­сле не­ко­ли­ко про­ме­на са­да ре­ги­стро­ван као Про­из­вод­но-раз­вој­ни ино­ва­ци­о­ни цен­тар Ми­ни­стар­ства про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја. – Све­тло у на­шем ту­не­лу по­ја­ви­ло се кад је дру­штво РЗ „Плант” уло­жи­ло сред­ства да се ко­мер­ци­јал­но об­но­ви ла­бо­ра­то­ри­ја за кул­ту­ру тки­ва, и на­да­мо се да ће овај по­ду­хват би­ти на част сви­ма ко­ји су га по­кре­ну­ли – ка­же Ми­лић До­ма­но­вић, в. д. ди­рек­то­ра Цен­тра за кром­пир.

Извор: Политика, Г. Оташевић