Овим некретнинама је, како кажу у градској Управи јавних прихода, пала цена, па ће бити привилеговани и нижим износима на уплатницама.
Каћа Лазаревић, стручњак за некретнине, сматра да је до апсурдне ситуације, да житељи елитних делова града, који спадају у екстразону, буду поштеђени поскупљења, дошло због погрешних критеријума.
"Да би одредили висину пореза на имовину у Управи прихода узимају вредност три просечне продаје на сличној локацији које су се догодиле од јануара до септембра", објашњава власница агенције "Каћа Лазаревић некретнине". То могу бити три најбоље понуде, са највишим ценама или три најлошије, у зависности од њихових жеља. Просек цене квадрата се множи бројем квадрата сваког власника и уз умањења на која људи имају право, добија се коначна цифра. У једној улици имате станове чија је вредност по квадрату од 900 до 2.500 евра и сад од порезника зависи које ће некретнине узети у обзир када праве прорачун.
Лазаревићева сматра да методологија обрачуна мора да се промени и да се прилагоди нашим условима, односно да се узима просек цене свих продатих квадрата током девет месеци. Она истиче и да није тачно да је цена некретнина на елитним локацијама пала, већ тврди да је смањена тражња за овим објектима, јер су скупи.
"Виле и луксузне куће коштају од милион до пет и шест милиона евра, а за такве некретнине тренутно нема купаца", прича Лазаревићева. Овакав порез на имовину је и скуп за наше људе. У државама у окружењу власници не плаћају порез на некретнине у којима живе.
А и функционери који скупе некретнине на елитним локацијама изнајмљују од државе хтели би очигледно да постану њихови власници. Они су, чини се, по други пут покушали да кроз нове прописе "провуку" привилегију за себе. Јер, у Предлогу закона о становању и одржавању зграда у члановима 153, 154 и делом у члану 152 стоји право на откуп станова у јавној својини. Слично је било и пре годину дана када је председник Томислав Николић одбио да потпише Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Републике Србије који је омогућавао закупцима ексклузивно право на откуп државних некретнина.
Министарство грађевинарства је, међутим, у петак оштро демантовало натписе у медијима и најавило укидање спорних чланова. То што су их уврстили у предлог новог закона правдају потребом да се породицама погинулих и повређених припадника државних органа, попут МУП, омогући стамбено збрињавање.
Помоћница министарке Јованка Атанацковић истакла је да државни функционери, нити било ко други, неће моћи да злоупотребе закон.
"Имајући у виду укупну проблематику, по налогу потпредседнице Владе и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић, са спорним члановима, пре свега 153, неће се ићи пред Скупштину, они су избрисани из предлога закона", рекла је Атанацковићева. Намера министарства, кад је реч о тим члановима, јесте да се исправи неправда која је Уредбом о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника државне својине из 2009. нанета породицама чији су чланови, као припадници државних органа, погинули или били повређени на дужности. Пошто је ово веома осетљиво питање, одлучили смо да још једном проверимо све чињенице, како се не би догодило да неки функционер добије право које је било намењено неком другом.
Држава не зна колико има
Колико тачно некретнина држава има, још се не зна, јер не постоји евиденција у којој су обухваћени и станови који су у власништву локалних самоуправа. Било је предвиђено да сви градови и општине до октобра пријаве Дирекцији за имовину шта све имају у власништву, али пошто нису били ажурни, рок за упис у регистар је продужен до децембра 2017. године. И са имовином којом располаже ДИПОС је слична ситуација. Спомињу се бројке од 161 виле, 30 пословних простора, око 200 станова и око 60 гаража, али се не зна ни колико их тачно има ни ко су све њихови закупци. Ове некретнине су издаване у великој тајности и без јавног надметања.
Новости
