за наредну годину могу да се повећају номинално пет-шест одсто, што ће реално бити два-три одсто.

Он је на представљању публикације "Квартални монитор" рекао да ће то повећање плата бити одрживо под условом да раст бруто домаћег производа (БДП) у 2018. години буде четири одсто, а инфлација три одсто.

"Раст плата мора да прати раст БДП, а пензије морају расти мање од плата, око четири-пет одсто и најбоље би било да се за повећање примања најстаријим прихвати трајна формула", рекао је Арсић и додао да препоручује швајцарску формула која подразумева да пензије прате раст плата уместо да се усклађују са трошковима.

Он је рекао и да је цена рада сада превисока јер чини 50 одсто просечне зараде, а у Европи 40 одсто.

Раст БДП би ове године, према његовим речима, могао да буде од 1,5 одсто до два одсто, а раст од 2,3 одсто како предвиђа Међународни монетарни фонд (ММФ) био би, како је рекао, могућ једино ако се у другом делу године оствари скок БДП од 3,5 одсто.

Арсић је истакао да је раст БДП од 1,2 одсто у првом полугодишту далеко испод просека земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ) где је просечан раст 4,2 одсто.

"Земље ЕУ су у првом полугодишту имале просечан раст од 1,9 одсто, а од Србије је мањи раст БДП имала једино Македонија", рекао је Арсић.

Слаб раст БДП, према његовим речима, није само последица пада пољопривредне производње због суше, већ и неповољног привредног амбијента.

Додао је да треба суштински наставити, а не "фингирати реформе" тако што би се унапредило правосуђе, компетентност државне администрације, искључило партијско запошљавање и негативна селекција, смањила корупција, а побољшала инфраструктура.

"У Србији се лоше управља јавним предузећима, у Електропривреди Србије (ЕПС) зимус се десила институционална хаварија јер се у зиму ушло без залиха угља, а касни се и са ремонтима. Раст производње у појединим периодима у тој компанији је краткорочни успех", рекао је Арсић.

Он је истакао да наредне године раст БДП у Србији може бити четири одсто, под условом да пољопривреда оствари просечан раст и да се реше проблеми у ЕПС-у до краја ове године.

Додао је да је током последње три године остварен велики напредак јер је смањен фискални дефицит и да га треба држати на нивоу од 0,5 до један одсто БДП.

"Сада постоји суфицит у буџету од 73,5 милијарди динара што није добро јер суфицит не треба да буде сам себи циљ, већ би фискална политика у већој мери требало да буде у функцији раста БДП", рекао је Арсић.

Због тога, како је казао, треба повећати јавне инвестиције и улагање у образовање и иновације, а смањити узимање дивиденди од јавних предузећа како би могла да инвестирају јер су ове године порасле два одсто, упркос обилним субвенцијама.

То је, према његовим речима, недовољно јер инвестиције сада чине 18 одсто БДП, а за значајнији привредни раст морају се подићи на 25 одсто.

Оценио је да је неповољна околност и то што се повећава спољнотрговински дефицит, иако су енергенти јефтнији, што значи да расте увоз и потрошња који би требало да су последица а не покретач привредног раста.

Арсић је рекао да спољни дуг пада углавном због курсних разлика, а да дугорочна политика јаког динара није добра за привреду.

Извор: Бета