Већина неће доћи. Међу 5.000 званица неће бити ни оних из чијих редова је потекао сам председник - радикали.

„Ту се може радити о некаквом балу вампира, о некаквој његовој личној прослави, али свакако не може о инаугурацији, јер не може нико бити инаугурисан пет пута, не може ни два пута, једанпут је довољно“, каже Немања Шаровић, СРС.

Један од ретких из редова опозиције који иде на прославу у Палату Србије и који је и током полагања заклетве испоштовао до краја говор новог председника је лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић, како каже, у знак поштовања према земљи.

Управо исте аргументе користи председник СДС-а Борис Тадић док образлаже зашто он не иде:

"Недолазак на инаугурацију је мој однос према начину на који Вучиц управља државом, а свакако не однос према држави. Свако ко то коментарише као однос према држави, поистовећује Вучића са државом, а такво поистовећивање је одраз аутократије," каже Тадић.

На свечани пријем неће ни посланици покрета Доста је било јер, кажу, поштују владавину права, за разлику од новог председника који, тврде, од почетка мандата крши Устав и законе ове земље. Позивница је стигла и демократама, али само посланицима, председнику странке тек данас касно поподне.

„Руководство ДС-а није позвано на инаугурацију, а искрено, став је и Демократске странке али је и мој став да ми не волимо да идемо на забаве које се праве у своје име, а на туђи рачун“, каже Тамара Трипић, ДС.

Како то поједини медији извештавају, биће то први највећи скуп после Титове сахране. То поређење, политиколог Цвјетин Миливојевић, сматра и неукусним, али и нетачним: „То вам је као да поредите Премијер лигу и пету лигу“.

Јер, констатује, чак ни из свих земаља региона не долазе највиши државни званичници, а камо ли, како каже, они из света. Од САД-а до Русије, Кине и Немачке. Каже, ниједно звучно име не долази;

„Ако се наш председник куне у Ангелу Меркел да је она нека врста његовог патрона у ЕУ, а она не долази, а не долази ни његов немачки колега, а долази некадашњи немачки канцелар Шредер који је учествовао у бомбардовању Србије, тада са највише функције у Немачкој у том тренутку“, каже Миливојевић.

Зато је, закључује, свечаност ради пропаганде најпригоднији термин прославе Александра Вучића.

На Титовој сахрани:

39 шефова држава

15 премијера

26 министара иностраних послова

47 делегација на нижем нивоу

7 делегација међународних организација

6 ослободилачких покрета

40 делегација политичких партија (Извор: Википедиа)

Извор: Н1, Маја Николић