није прихватљив, нити је у складу са основим правилима политичког и јавног живота у овој средини, већ припада категорији притиска.
Потпуно је неприхватљиво да се једна те иста интересна група чачанских посленика јавне речи редовно врти око градоначелничке канцеларије, захтевајући да им се омогући приступ у градски чанак. То се понавља годинама и не припада новинарству, већ се у народу зове ситан шићар. Постављамо питање где су, сви ти били целе протекле године, а посебно сликовито делује када се у тој интересној групи појаве Светлана Којановић, Стојан Марковић и неки други? Да ли то значи да само они имају проблем са финансирањем својих медија или тај проблем имају генерално сви медији, поготово они који раде и који су свакодневно на терену. Да ли се то господин Марковић, сада када је изгубио и подршку и пете или ко зна које по реду странке, предао објективном информисању? Да ли то значи да се Светлана Којановић коначно сетила да треба да се појави на терену и да ради свој посао, а не да мешетари и по разним комисијима гледа како да оштети конкурентске медије. Њу би посебно требало питати у које медијске садржаје је уложила 800.000 народних пара, где можемо видети тај медијски садржај и какве вајде од тога је имао народ из чијих џепова су узети ти новци?
Наравно да се никада нећемо сложити са таквима који се редовно сваке године појаве тамо где су народне паре, а онда забораве за шта су их узели. Народним новцем требало би да се финансирају они медији који се озбиљно баве информисањем и ту не сме бити намештања. Локалним властима морамо да скренемо пажњу на овакве појаве и нећемо дозволити да поједини, који су пропали у послу или политици, раде о глави медијима који надљудским напорима успевају да опстану и свој посао одрађују поштено.
Стојан, Цеца и наравно Џеј
Иначе, на недељном састанку код градоначелника Милуна Тодоровића, који је сазван на иницијативу Стојана Марковића, појавили су се Светлана Којановић, Владимир Милосављевић из Телемарка, Марина Кнежевић из Радио Џокера, Александар Арсенијевић из Чачанских новина и власник Радио Џенарике Бранко Миловановић.
Да ли они стварно сматрају да су једини медији у Чачку?
А како изгледа, када они деле народни новац најбоље смо видели када су Марковић и Којановић, као чланови комисије били у Пријепољу и Ивањици.
У Пријепољу, где је Марковић у раду учествовао са Јеремићем, конкурс је завршио на суду, јер РТВ Нови Пазар тврди да су ови "стручњаци" новац доделили телевизији која није испуњавала услове.
Светлана Којановић, која се нашла у комисији у Ивањици оценила је да Ивањичане треба да информише радио Џенарика, јер има савршен пројекат, али не и Глас западне Србије.
Јасно је да није нимало случајно, што се управо та екипа нашла код градоначелника Чачка заједно са уредником Чачанских новина које су дивље штампане у Пријепољу, о чему он и његов власник, појма нису имали наравно.
Помоћи свима, а не појединим медијима
УММР шаље јасну поруку локалним властима. Медији и медијски радници окупљени у овом удружењу неће дозволити било какво намештање комисија и омогућиће својим предлогом у свим локалним срединама да изаберу часне чланове на које се не може утицати и вршити притисак.
Они који се упусте у авантуру и намештања са смутним типовима биће изложени суду јавности и судским органима.
Нећемо прихватити да у комисијама седе ортаци из којекаквих удружења која су аминовала пропаст многих медијских кућа, чији су "стручњаци" већ на суду због пропуста у раду и због којих су се многе колеге нашле на улици и без посла.
Предложићемо више познатих имена за чланове комисије са овог подручја који познају медије и потребе локалних средина. Подржаћемо локалне власти да средства грађана намењена информисању што правичније расподеле, али ћемо их сматрати и одговорним уколико дозволе интересним групама да се баве намештањима типа Ивањице и Пријепоља.
Удружење медија и медијских радника
