када им је највећа потражња на тржишту, квалитету који се огледа у органској производњи, без хемијских препарата, тврди Мирослав Милојевић из чачанског села Горња Горевница коме ових дана стиже први род спанаћа за унапред уговорене купце.

,,Имам 14 пластеника, до прошле године било их је седам, производим три културе у пластреницима.Тренутно је спанаћ под пластеницима, после спанаћа идемо на млади кромпир који се сеје почетком фебруара, па црвена паприка као трећа култура. Профитабилно јесте, одраде се три културе које доносе солидан доходак од којег може пристојно да се живи, сада у ово време”, каже за Агропрес Мирослав Милојевић.

Мирослав Милојевић из Горње Горевнице, фото: Глас западне Србије

,,Спанаћ је семе увозно долфи који даје принос у једном пластенику око 600 килограма површине за непуна два ара. Након спанаћа, пауза је пар дана док се земља среди и сеје се млади кромпир. Млади кромпир стиже око 5. маја, то је неки оптимални рок који траје 20 дана, повади се и прода, након тога убацујемо стајско ђубре где поспешујемо и претресемо земљу и спремамо се за сетву паприке. Производња је доста јефтинија јер нема пестицида и прскања и зато што треба стајско ђубриво, а ми га имамо. Не треба нам ни грејање у овој производњи јер је спанаћ отпоран на мразеве, а када се посеје кромпир стижу топлији дани тако да је јефтинија производња, односно трошкови су доста мањи", додаје Милојевић за Агропрес.

Захваљујући систему за наводњавање, 500 килограма рода је по једном пластенику.

Опширније можете прочитати на порталу Агропрес-а.