недалеко од Ивањице и Гуче, од како је формирано, у народу изазива контроверзе. Према званичним подацима, вештачка акумулација настала изградњом бране 1990. године, намењена је пре свега за водоснабдевање, с обзиром да житељи горњег Драгачева већ годинама имају проблема са водом.
Међутим, не мали број оних који верују у теорије завере, тврде да је ово језеро створено да би се на његовом дну, далеко од очију јавности сакрио опасни отпад. Овакве приче и сличне полемике трају већ готово тридесетак година. Они који верују да је језеро створено да чува нуклеарни отпад на његове обале и не долазе, док се други слободно купају, уживајући у чистој води и лепом природном окружењу.
Неколико мештана који живе у околини језера и са којима смо разговарали, кажу да и данас постоје различите приче о томе да је на његовом дну скривено нешто посебно и опасно, а што је дошло наводно из Словеније. Тврде да се приликом градње језеру није смело прићи, да су чудни „радови” извођени искључиво ноћу, те да су виђана сумњива лица која се се мувала по околини.
Одговоре на гласине и шпекулације о наводном опасном отпаду на дну језера, потражили смо на релевантном месту, у Водопривредном центру „Морава” у Нишу, које управља браном и језером. Директор центра, Драгољуб Миљојковић, у разговору за Инфо ЛИГУ каже да су у питању најобичније глупости.
„Наравно да нема места таквим причама, људи измишљају свашта и многи верују у теорије завере. У питању је висока брана и логично је рецимо да се ноћу није смело прилазити објекту, док је градња трајала. Уосталом све је проверљиво, а на први поглед се види да је језеро изузетно чисто и пуно рибе. Замислите парадокс, да неко изгради читаво вештачко језеро да би на његовом дну нешто сакрио. А шта то? Па то је ван памети и логичког расуђивања”, каже Миљојковић.
Језеро „Голи камен” захвата површину од 7,4 хектара, налази се у шумском окружењу на 550 метара надморске висине, а водом га снабдевају два потока који теку из правца села Луке и Лиса у општини Ивањица.
Приликом изградње, ова акумулација је била у надлежности Земљорадничке задруге „Котража” која је у међувремену отишла у стечај, а затим је предата на управљање Водопривредном центру „Морава” у Нишу. Због пропадања саме задруге, инвестиција никада није приведена крају. Ово државно предузеће сада тражи да се брана и језеро изузму из стечајне масе бивше задруге.
Директор водопривредног центра "Морава" Драгољуб Миљојковић, фото: Инфо лига
„Земљорадничка задруга „Котража” која је управљала акумулацијом је у стечају. Стечајни управник је у међувремену језеро са браном покушавао да прода кроз стечајну масу. Према документацији коју поседујемо, Вучковичко језеро је било намењено за наводњавање. Држава је у његову изградњу уложила чак 98 одсто средстава, док је задруга само формално била инвеститор. Зато тражимо да се она изузме из имовине задруге. Ми у овом тренутку браном управљамо у смислу водног режима, пратимо стање, одржавамо, у оперативном је плану за одбрану од поплава. Годишње се врши и техничко осматрање и извештавање о стању бране, а питање имовине ће се највероватније решавати у судском спору”, наводи Миљојковић.
У „Србијаводама” су нам рекли да језеро одликује разноврсна рибља фауна од које су најзаступљеније врсте: шаран, сом, бабушка, караш, клен, лињак, гргеч и бодорка. Ова чињеница и дефинитивно распршује мрачне приче о томе колико је оно опасно.
У последње време се, како сазнајемо, интензивно ради на прикупљању неопходних средстава да се језеро приведе основној намени, односно водоснабдевању оближњег села Котража.
Инфо лига / ГЗС
