прави нешто што другима не полази за руком.

Вредне руке стварају право ремек дело. Владимир каже да му се ова идеја сасвим случајно јавила.

"Гледајући свакодневно воће у чинији на столу, досетио сам се да му дам лепши изглед како би постало занимљивије и несвакидашње, тако сам почео да се бавим резбарењем воћа”, рекао је он.

Јевтић каже да је прво у слободно време полако учио, и самим тим постајао све бољи.

“Како је време одмицало савладао сам прилично добро овај посао и уз резбарење, јавила се и идеја да се све то украси и декорише како би изгледало још лепше”, наводи Владимир који је овај хоби преточио у посао.

Овај породичан бизнис Јевтићи раде сами и за сада не планирају никога да упосле јер тренутно немају потребе за тим, али ако би се посао развијао ангажовали би искључиво оне са доста маште и љубави, јер како каже Владимир без тога се не може у овом занату.

Фото: Владимир Јевтић

“Воћне декорације у нашем крају нису толико познате и људи се тек сусрећу са тим, тако да нас све чешће зову за све типове весеља”, рекао је Јевтић.

Он наводи да сам процес израде овог савршенства обично креће дан раније јер воће које се резбари нпр. диња или лубеница морају се обрадити раније, док се на дан весеља ради само декорација.

“Муштерије понекад израже жељу за нечим, али углавном све препусте нама и нашем укусу.

Увек су презадовољни, што показују осмехом и радошћу. Толико им се допадају декорације да некада не желе ни да поједу”, каже Јевтић.

Владимир је задовољан овим послом јер га ради из љубави, зарада је солидна и нада се да ће то још више заживети.

Марија Лазаревић/Глас западне Србије